ZORA VESELINOVI?: Do promena Zakona o radu treba do?i suštinskim, a ne formalnim socijalnim dijalogom

Period:

2023-2024.

Donator:

Projekat Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS) finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit – GIZ).

Contact

info[at]centaronline.org

ZORA VESELINOVI?: Do promena Zakona o radu treba do?i suštinskim, a ne formalnim socijalnim dijalogom

Zahvaljujem se organizatoru na pozivu za u?eš?u na ovoj debati. Naglasila bih da je postoje?i zakon u dobrom delu odredbi dobar. Me?utim, ne primenjuje se i ne sadrži sankcije za sve razne slu?ajeve u praksi kršenja. Nije prepreka otpuštanju kako tvrde poslodava?ke organizacije i kako se sve ?eš?e u sredstvima javnog informisanja iznosi. Osvrnu?u se samo na par zvani?nih podataka. Prema podacima iz ankete o radnoj snazi, od oktobra 2008. do aprila 2012. godine 647.680 lica u Srbiji je manje zaposlenih. Zna?i, ukoliko se osvrnemo isto tako na zvani?ne podatke koje je dao Zavod za statistiku, posmatramo mart 2012. u odnosu na 2000. godinu, 2000. godine 42,53% od ukupnog  broja zaposlenih je bilo zaposleno u realnom sektoru, a danas ih je svega 27,45%. Što zna?i da svaki ?etvrti zaposleni radi u realnom sektoru privrede.

Postoje?i zakon ne sankcioniše poslodavce koji iz godine u godinu ne upla?uju doprinose za svoje zaposlene. Procenjuje se, to su zvani?ne procene, da se u sivoj zoni stvara oko 35% BDP. Nije Zakon o radu prepreka da se otpuštaju zaposleni

Isto tako ?u kazati da u neformalnoj ekonomiji, prema podacima iste te ankete o radnoj snazi, trenutno izme?u 17 i 18 posto radno aktivnog stanovništva radi na crno. U Republici Srbiji je u proteklih deset godina, ?ak u 650 privatizovanih preduze?a raskinut kupoprodajni ugovor. Zna?i svaka ?etvrta privatizacija je raskinuta. Isto tako, toleriše se dugogodišnje neupla?ivanje doprinosa za PIO od strane poslodavaca. Zna?i, postoje?i zakon ne sankcioniše poslodavce koji iz godine u godinu ne upla?uju doprinose za svoje zaposlene. Procenjuje se, to su zvani?ne procene, da se u sivoj zoni stvara oko 35% BDP. Zna?i mnogo su izraženiji problemi. Nije Zakon o radu prepreka da se otpuštaju zaposleni. Hajde da se svi zajedni?ki založimo za sankcionisanje rada na crno i prevo?enje u legalne tokove, jer samim tim sivom ekonomijom i radom na crno gubi i država i poslodavci, oni zaposleni koji rade. Iz tih sredstava da se izdvajaju subvencije za novo zapošljavanje. Isto tako, neophodna je reforma rada inspekcijskih službi u skladu sa konvencijom Me?unarodne organizacije rada, broj 81.

Ako govorimo o najavljenim izmenama i dopunama Zakona o radu, treba naglasiti da one moraju biti rezultat suštinski ravnopravnog socijalnog dijaloga, a ne samo formalnog dijaloga, kako se naj?eš?e pribegavalo izmenama sistemskih zakona

Što se ti?e Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, treba naglasiti da postoje?i zakon ne primenjuje ve?ina poslodavaca i da se primenjuje pro forme, što dovodi do 40 smrtnih povreda, povreda na radu sa smrtnim ishodom u toku godine. Za privla?enje stranih investitora nije potrebno izmeniti Zakon o radu, odnosno olakšati otpuštanje, nego je pre svega potrebno naglasiti da je nesigurnost investiranja monetarne nestabilnosti 269 dana, koji je zvani?an podatak, koji je neophodan za dobijanje gra?evinske dozvole, ustari taj koji odbija strane investitore da bi se podstaklo zapošljavanje. Ukoliko govorimo o izmenama Zakona o radu, odnosno najavljenim izmenama i dopunama Zakona o radu, treba naglasiti da one moraju biti rezultat suštinski ravnopravnog socijalnog dijaloga, a ne samo formalnog dijaloga, kako se naj?eš?e pribegavalo izmenama sistemskih zakona.

Jedna od naj?eš?ih zloupotreba i nepoštovanja odredbi postoje?eg zakona jeste da poslodavci osnovnu zaradu tretiraju minimalnom zaradom. ?ak su ?esti slu?ajevi ispla?ivanja zarade u nižem iznosu od minimalca, što se toleriše

Isto tako, jedna od naj?eš?ih zloupotreba i nepoštovanja odredbi postoje?eg zakona jeste da poslodavci, posebno privatni preduzetnici u Srbiji osnovnu zaradu tretiraju minimalnom zaradom. ?ak su ?esti slu?ajevi ispla?ivanja zarade u nižem iznosu od minimalca, što se toleriše. Isto tako, nije regulisana visina toplog obroga i najniži iznos toplog obroka i regresa, pa se zaposleni suo?avaju u praksi da im se na ime toplog obroka, odnosno regresa isplati po dinar. Naglašava se da je potrebno uvo?enje fleksibilnih formi rada, ali mislim da jednostavno nisu sazreli uslovi naše zemlje za uvo?enje i nastup na našem tržištu fleksibilnih formi rada. Ukoliko se bude pristupilo uvo?enju fleksibilinih formi rada, treba zakonski regulisati da zaposleni koji se iznajmljuje preko agencije, ne može imati manju zaradu u iznosu nižem od njegovog kolege koji radi na poslovima jednake vrednosti kod poslodavca koji ga je angažovao.  

Isto tako, potrebno je ograni?iti kod tih fleksibilnih formi rada, ograni?iti koji je taj maksimalan broj zaposlenih koji se angažuje posredstvom agencije kako se ne bi desilo, a što i sada postoji u praksi, iako to nije zakonska mogu?nost, da poslodavac otpusti 90% svojih zaposlenih i isplati mu otpremnine, prebaci teret na Nacionalnu službu i ti zaposleni ?e imati pravo na nov?anu naknadu za slu?aj nezaposlenosti i istovremeno ih angažuje po ugovoru o delu ili posredstvom raznih agencija i daje im ispod minimalca. Smatram da sve izmene Zakona o radu moraju biti rezultat nekog suštinskog dijaloga.

(Zora Veselinovi?, Savez samostalnih sindikata Srbije)

See more programs