DRAGAN MILOVANOVI?: Nijedna od reprezentativnih organizacija nije to postala na pošten na?in, nego putem dogovora

Period:

2023-2024.

Donator:

Projekat Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS) finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit – GIZ).

Contact

info[at]centaronline.org

DRAGAN MILOVANOVI?: Nijedna od reprezentativnih organizacija nije to postala na pošten na?in, nego putem dogovora

Poprili?no se slažem sa kolegom iz Unije poslodavaca, zato što to pitanje komunizma o?igledno stvarno postoji u nekim glavama. Nažalost, mi smo se vratili na njega. Godine 2001. je usvojen Zakon o radu, koji je bio reformski i koji je raskrstio bio sa komunizmom, ali nažalost 2005. godine se on vratio. Dobili smo jedan zakon koji je naneo štetu, pre svega, radnicima i zaposlenima, koji nisu dobili ništa od onih prava koji su imali, nego su samo onemogu?eni da koriste ona prava koja postoje. Dobili smo zakon koji je poslodavcima onemogu?io da budu poslodavci. To je ura?eno 2005. godine. To su bile politi?ke nagodbe. Zakon u kome imate 20 ili 30 ?lanova koji pri?a i opisuje prava ?lanova upravnih odbora Fonda solidarnosti u Zakonu o radu. To ne može da doprinese ni boljem zapošljavanju ni boljem standardu. Nažalost, taj zakon nas je sve unazadio i vratio. Zato sad imamo ovakvu jednu ekonomsku situaciju, a drugi razlog je taj što mi fakti?ki nikad nismo napravili pravi socijalni dijalog.

2001. godine je usvojen Zakon o radu, koji je bio reformski, ali smo 2005. godine dobili zakon koji je naneo štetu, pre svega, radnicima i zaposlenima, koji nisu dobili ništa od onih prava koji su imali, nego su samo onemogu?eni da koriste ona prava koja postoje

Sad ovde slušam diskusiju od ljudi koji sede u SES koju bih potpisao i koji ništa nisu odradili, da to što sad pri?aju ugrade onda u taj zakon i da se izbore da se to poštuje. Nažalost i danas imamo sindikate koji su u SES koji ništa ne mogu da garantuju od onog što govore, pa ni poslodavci, ovde sede poslodavci, ne mogu da garantuju ništa, niti ?e njihove ?lanice poštovati ono što piše i u zakonu ili ono što se oni dogovore, pa ?ak i kolektivne ugovore koji potpišu. Tu je naš najve?i problem. To uskogrudo gledanje da je socijalni dijalog samo pravo tzv. reprezentativnih organizacija, što nije ta?no, jer nijedna od tih reprezentativnih organizacija nije to postala na jedan pošten na?in, nego putem dogovora i kompromisa. To je ?injenica. Kad sam bio ministar, Unija poslodavaca je postala reprezentativna, zato što nije postojala nijedna druga. Me?unarodna organizacija rada je tražila da imamo Uniju poslodavaca. To su realne ?injenice. Zbog toga mi sad imamo taj problem sa našim radnim zakonodavstvom.

Naš najve?i problem je uskogrudo gledanje da je socijalni dijalog samo pravo tzv. reprezentativnih organizacija, što nije ta?no, jer nijedna od tih reprezentativnih organizacija nije to postala na pošten na?in, nego putem dogovora

Imamo problem i ovde se sad pri?a kao ?e se zakon menjati u delu otpremnina i u delu nešto vezano za rad sindikata i sindikalnog utvr?ivanja reprezentativnosti i u onom delu vezan za rad na odre?eno vreme. Šta je sa drugim segmentima? Društvo se razvija. Danas su najve?i poslodavci po pitanju radne snage agencije koje iznajmnju radnu snagu. Današnji veliki poslodavci uglavnom unajmljuju agencije koje imaju zaposlene i iznajmljuju njihovu radnu snagu zato što je jeftinija od postoje?ih stalno zaposlenih. To imate u skoro svim javnim preduze?ima. Uzmite Beograd samo za primer, da ne uzimam  duge gradove. Mi to pitanje moramo da obradimo i da ga razrešimo, jer to je neki novi momenat.

Mislim da treba da se donose potpuno novi zakon, jer bilo kakve izmene i dopune ne?e pospešiti kvalitetniji rad. Naravno, ovaj put bi stvarno trebalo to pitanje izme?u tripartitnih, izme?u nivoa poslodavaca, sindikata i države da se uredi i da se taj socijalni dijalog ostvari na onom nivou

Po pitanju prava, ukazao bih na jedan problem. Neko je ovde rekao ima 25.00 sindikata i kolege su o tome pri?ale. Ta?no je da ih ima, ali mnogi su se ugasili, a verovatno se nisu izbrisali iz evidencije. To pitanje postojanja sindikata mora da se reši jednom. Ne može se više ?ekati po tom pitanju. Mi smo probali još 2003. godine i krenuli u tom pravcu da se napravi jedan zakon o sindikatima, koji bi upravo to pitanje regulisao i stvorio jake partnere, jake sindikalne organizacije koje mogu da garantuju sve ono što se dogovore sa poslodavcima. Nažalost, to nije zaživelo. Mi sad imamo situaciju, gospodin Ivoševi? je pomenuo kako ima poslodavac pravo da sindikalnu ?lanarinu mora da mu odbija. Skoro 60% poslodavaca zloupotrebljava to pravo, jer odbija sindikalnu ?lanarinu ?lanovima, a ne upla?uje sindikatima. To je ?injenica. Mi sad vodimo sudske sporove koji nas koštaju da bi došli do te sindikalne ?lanarine. To su sve realnosti koji se rešavaju i ja mislim da treba da se donose potpuno novi zakon, jer bilo kakve izmene i dopune ne?e pospešiti kvalitetniji rad. Naravno, ovaj put bi stvarno trebalo to pitanje izme?u tripartitnih, izme?u nivoa poslodavaca, sindikata i države da se uredi i da se taj socijalni dijalog ostvari na onom nivou.

Završi?u time da mi sad imamo raspravu o budžetu u Parlamentu. Verovatno ?e biti usvojen. Nigde nisam ni ?uo ni pro?itao, niti sam obavešten da je SES raspravljao o tom klju?nom dokumentu za idu?u godinu, niti je dao svoje mišljenje. To je, po meni, strašno tužno, jer oni koji trebaju da zarade taj novac koji ?e neko trošiti se ništa ne pitaju, niti radnici niti poslodavci.

(Dragan Milovanovi?, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata)

SLA?ANA KIKOVI?: Oprostite molim vas, samo želim da podsetim gospodina Milovanovi?a da je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata 2005. godine kao reprezentativna na nacionalnom niovu u?estvovala u donošenju zakona koji je na snazi i koji se primenjuje i koji je predmet pri?e i gde se zahuktava situacija. Jednostavno mi nije jasno, da li on zastupa stavove, s jedne strane sindikata, a s druge strane zastupa stavove poslodava?ke organizacije i ujedno sindikata u kome je predsednica do ju?e bila predsednik, a sad sedi kao poslanik ispred LDP? To mi je ovako delom nespojivo. Samo toliko i hvala.

DRAGAN MILOVANOVI?: Izvinjavam se koleginici, ali o?igledno da ste zaboravili da je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata 2004. godine dekretom isklju?ena iz SES i da 2005. godine nije bila ?lanica SES. Kao takva niti je u?estvovala, niti je davala bilo kakve predloge za Zakon o radu. Taj zakon je doneo gospodin ondašnji ministar Lalovi?, u saradnji sa vama i sa Savezom samostalnih sindikata i Unijom poslodavaca. Taj zakon je takav kakav je. Što se ti?e predsednice Asocijacija Ranke Savi? u Parlamentu, ona nije ?lan LDP, ona je na listi LDP. Zastupa, pre svega, stavove sindikata. Mi imamo demokratsko pravo da imamo svog predstavnika u sindikatu. Podsetio bih vas da su dva ?lana, potpredsednik i sekretar iz Saveza samostalnih sidnikata bili na listi Socijaldemokratske partije Srbije i da su sada u Parlamentu. Prema tome, ne vidim u ?emu je tu problem. I ja bih želeo da ima više predstavnika sindikata u Parlamentu, jer bi verovatno onda zakon o radu, koji bi donosili, bio kvalitetniji. 

See more programs