Vratio bih se na temu umesto filozofskih opservacija o porodici, društvu, ideologijama i ostalom. Zakon o radu jeste ideološki zakon i on zavisi od društa kako ho?emo da radimo. Pošto mi gradimo rulet društvo, bez morala, etike i elementarnih ljudskih vrednosti u takvom društvu ivimo, nama je potrebna jedna jasna normativa, vrlo precizna sa preciznim pravima, sa preciznim obavezama i ono što je najvanije, sankcijama. Slaem se sa kolegom Milovanovi?em da ove predloene izmene predstavljaju jednu, da kaem, vrlo površnu šminku, potpuno bespotrebnu, koju ?ak ne trai ni MMF. Jel smo razgovarali sa MMF, oni ljudi imaju ozbiljnije stvari od toga da li ?e da se ispla?uje otpremnina ili ?emo da imamo rad na odre?eno vreme. To su trivijalnosti koje ne mogu ni upola da unaprede našu ekonomiju. Svaka pri?a o zakonu o radu stavljanjem na teište na rešavanje ekonomskih problema je zabijanje glave u pesak. Imamo mnogo ozbiljnije ekonomske probleme od rada na odre?eno vreme i isplate i otpremnina.
Mnogo pri?amo da su prezašti?eni radnici. Nije ta?no. Zakon o radu ima samo jednu sankciju za radnika, a to je otkaz. 250.000 ljudi je za tri godine dobilo otkaz. Tvrdim vam da je u ovoj dravi najlakše dati otkaz zaposlenom
Šta je suština? Suština je da Zakon o radu koji je ra?en je bio jedan neuspeli pokušaj, jedna deklaracija, pre svega, bedeker kao što ste uvaeni profesore rekli, bedeker nekih prava i nekih obaveza. Kakva su to prava i obaveze koje nemaju adekvatnu sankciju? Mi mnogo pri?amo da su prezašti?eni radnici. Nije ta?no. Zakon o radu ima samo jednu sankciju za zaposlenog ili radnika, a to je otkaz. On se daje i ima devet navedenih razloga plus onih milion koji se navode u drugim opštim aktima, u pravilnicima i naro?ito ugovorima o radu, zna?i otkaz. Sindrom pustog turskog, kadija ti sudi, kadija te i tui, pa se ališ direktoru koji ti je dao otkaz. 250.000 ljudi je za tri godine dobilo otkaz. Tvrdim vam da je u ovoj dravi najlakše dati otkaz zaposlenom. Ne na bahat i osion na?in u odnosu gazde i sluge, nego normativno poslodavac koji napravi normativu i ispoštuje procedure, ništa lakše nego dati otkaz zaposlenom.
Poslodavci u Zakonu o radu nemaju nijednu sankciju za elementarnu stvar, a to je obaveza da se isplate zarade. Ima sankcija za obra?un zarada, što pokazuje da je zakon tendenciozno ura?en stvaraju?i mogu?nost da se zarade ne isplate. 1.400.000 ljudi u ovoj dravi ne prima zaradu ili je prima sa zakašnjenjem
Sad da vidimo drugu stranu. Slaem se, poslodavci treba da imaju prava, to je nešto elementarno, ali treba da imaju i obaveze. Poslodavci u Zakonu o radu nemaju nijednu jedinu sankciju za elementarnu stvar, a to je obaveza da kad radim, da mi isplatiš zaradu. Ima sankcija za obra?un zarada, što pokazuje da je zakon tendenciozno ura?en stvaraju?i mogu?nost da se zarade ne isplate. Stvara mi preduslov da ga tuim sudu kroz obra?un zarade, ali zato ne mora da mi nikad isplati zaradu. Milion i 400.000 ljudi u ovoj dravi ne prima zaradu ili je prima sa zakašnjenjem od tri i više meseci. Ispade da su zaposleni glavni kreditori poslodavaca, ne kreditori nego donatori, jer što kae Nuši?: jeste sumnjivo potraivanje, ne mislim ni da ga platim, ?ak ni na osnovu sudskih odluka. Prema tome, ovaj zakon je još jednom kaem, deklaracija, nije zakon i nama treba jedan ozbiljan zakon koji ?e da odgovori svim izazovima ovog vremena.
Zakon mora da bude primeren ekonomiji koju gradimo. Ako gradimo liberalnu ekonomiju, ne treba nam zakon, jer ne?emo imati ekonomiju za to. Ako radimo socijalnu trišnu privredu, dajte da vidimo šta ?emo da radimo
Pre tri godine je druga situacija bila, zakon mora da bude primeren ekonomiji koju gradimo. Ako gradimo liberalnu ekonomiju, ne treba nam zakon, jer ne?emo imati ekonomiju za to. Ako radimo socijalnu trišnu privredu, dajte da vidimo šta ?emo da radimo. Još jednom, kad se zakon radi, kod nas je osnovno elementarno pravilo, ja mislim, ?uo sam, ono što se u socijalnoj psihologiji zove – verzija pijace. Zna?i, niko ne govori o ?injenicama. Hajde da vidimo šta su ?injenice. Izvadio sam neke ?injenice, Zakon, rad na odre?eno vreme, fleksibilni oblici rada. Bugarska – do tri godine samo za privremene i sezonske poslove, u zakonu neodre?eno je vreme princip. Nema?ka – princip, neodre?eno vreme, rad na odre?eno vreme se koristi za obuku zaposlenih i za zapošljavanje starijih od 58 godina.
Slovenija – da uzmemo njihovo, isto, sezonski poslovi, zamena, pove?an obim posla, moe samo jedan jedini put da se radi na odre?eno vreme, ali imaju nešto vrlo interesantno, princip za zapošljavanje, za zaposlene neodre?eno vreme, ali princip, oni to zovu ugovori poslovodstva ili rukovode?eg kadra, tu je princip da bude na odre?eno vreme i to je ono što treba da u?e u zakon. Engleska – sezonski poslovi do šest meseci ili unapred odre?eno vreme, najviše do ?etiri godine, jedan dan koji ostaje dalje je neodre?eno vreme. Francuska, iz 2008. Godine, onaj ?uveni zakon što je bio, ugovorom mora da se precizno definiše cilj zbog ?ega se radi na odre?eno vreme, vrlo precizna kontrola dravnih agencija, najdue 36 meseci, a koristi se, tamo je radno vreme 36 sati, pa za ona ?etiri sata dopunskog vremena.
Treba nam nov, sistemski zakon koji odgovara vremenu, kroz vrlo ozbiljan socijalni dijalog, u kome mora da u?estvuje depolitizovana nauka, depolitizovani stru?njaci i oni ljudi koji u praksi rade, da dodjemo do boljeg zakona
Još nešto bih ukazao, mnogo je ne?ega što se, hajde kod mene u kraju, u argonu zove ma?evanje. Govori?u o pravima, govori?u o sindikatima. Evropska socijalna povelja, ko je ?itao, 90% su prava sindikata, prava zaposlenih i prava i obaveze poslodavaca. Da se zadrimo na dokumentima koja, da ne govorimo o drugim konvencijama. Uopšte mi nije jasno zbog ?ega, šta je cilj da se ukinu otpremnine? Kada govorimo o otpremninama, isti je princip svuda, samo se razlikuju kombinacije u odre?enim dravama, godine starosti i godina ko je radio, provedenih u radnom odnosu, sa procetima vrlo sli?an sistem našem. Prema tome, kada govorimo, da vidimo koju ?emo najbolju evropsku praksu, ako nam evropska praksa uopšte odgovara našim uslovima, ali hajde da uzmemo Bugarsku, to je od prilike ista, kaubojska ekonomija, narod sli?an nama, poslodavci ovakvi kakvi jesu i sve ostalo.
Zna?i, isuviše je ozbiljna stvar da bi se u ovom izazovu vremena koji nas ?ekaju, da bi odgovorili sa dve trivijalne izmene zakona. Zna?i, sistemski zakon odgovara vremenu kroz vrlo ozbiljan socijalni dijalog, u kome mora da u?estvuje depolitizovana nauka, depolitizovani stru?njaci i ne eksperti svih vremena i za sva vremena, plus oni ljudi koji u praksi rade, da dodjemo do boljeg zakona. Da li ?emo ga imati za godinu dana, za godinu i po, ali zakona koji moe da odgovori na izazove vremena.
(Nebojša Rajkovi?, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata)
