Država mora da razvije mehanizme i omogući svim građanima jednak pristup pravdi, kao i zaštitu i adekvatnu pravnu pomoć, jer je veliki broj građana obespravljen zbog siromaštva, rečeno je na skupu "Pristup pravdi i novo siromaštvo".
Zbog siromaštva i niskog stepena obrazovanja, veliki broj građana ne može da plaća pravne usluge, niti ima mogućnosti da se samostalno izbori za pravdu, poručeno je sa skupa koji je, u okviru projekta Demokratski politički forum, organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom.
Profesor Dragoljub Mićunović rekao je da je pravda nepravedno raspoređena jer građani koji su u lošoj materijalnoj situaciji, mahom i neobrazovani, nemaju novca da plate advokate, ne razumeju hitne rokove koji se postavljaju, te često moraju da putuju daleko od mesta gde žive da bi ostvarili pravdu.
"Siromašni su često žrtve mnogih administrativnih i sudskih odluka, a da nisu u stanju da na njih reaguju", rekao je Mićunović i dodao da je veliki broj građana obespravljen upravo zbog siromaštva, te da o tome dovoljno dobro govori udaljenost najbližih sudova od mesta prebivališta, redovi na šalterima, neprijatne plenidbe.
Porastom broja stanovništva i istovremenim padom nivoa obrazovanja, nejednakost među građanima se povećava jer ne mogu svi na isti način da se bore za pravdu, naveo je Mićunović.
"Ako pravda nije jednako podeljena, onda živimo u lošem društvu", poručio je Mićunović.
Bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda Vida Petrović Škero navodi da je Srbija u fazu siromaštva u kojoj se sad nalazi ušla sistemski nespremna, iako se moglo predvideti da će kriza dovesti do propadanja privrede, masovnih otpuštanja, a potom i do problema u porodici, urušavanja vrednosti u društvu, nasilja i kriminala.
"Manje siromaštva omogućuje veću pravdu, mnogo siromaštva utiče na to da je pravde sve manje i da je pristup pravdi sve teži", rekla je Škero.
Govoreći o finansijskim problemima u pristupu pravdi, Škero kaže da je prosečna zarada u Srbiji zapravo polovina prosečnog iznosa koji se plaća za zastupanje na jednom ročištu ili pretresu.
Vida Petrović Škero dodaje da su takse u poređenju sa prosečnom platom beskrajno visoke, iako, kaže, "beskrajno niske" u poređenju sa evropskim.
"Mi ćemo vladavinu prava i pristup pravdi onemogućiti potpuno ako negde ne stanemo i napravimo sistem koji će omogućiti zaštitu prava i u siromaštvu i obezbediti svest o zakonu, te omogućiti adekvatnu pravnu pomoć svakome ko nema mogućnost da to sam sebi priušti", rekla je Škero.
Navodeći da su reforme u pravosuđu koje je Srbija preduzela bile neefikasne, Škero je podsetila na istraživanje MMF prema kojem 56 odsto advokata, 25 odsto sudija i 33 odsto tužilaca smatra da pravosuđe u Srbiji nije dobro ni nezavisno.
Bivši predsednik Ustavnog suda Momčilo Grubač kaže da su siromaštvo i nepismenost osnovne prepreke ostvarivanju pravde, ali i ocenjuje da su propisi sve gori.
"Kad građanin ne može da ostvari svoje pravo sudskim putem, onda je spreman da preuzme pravdu u svoje ruke, a to je pogubno za pravosuđe", rekao je Grubač.
Direktor Komiteta za ljudska prava Milan Antonijević navodi da veliki broj građana u Srbiji nema pristup pravdi i ne može da ostvari svoja prava jer, između ostalog, još nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali ne postoje ni drugi mehanizmi koji bi građanima ispod granice siromaštva omogućili da se nađu pred sudom i ostvare svoja prava.
"Imamo izuzetno duge i skupe postupke pred sudovima koji retko koji građanin može sebi da omogući bez gubljenja vremena i novca", rekao je Antonijević.
Država mora da razvije mehanizme i obezbedi svim građanima jednak način pristupa pravdi, zaključio je Antonijević.
Izvor: Tanjug
Na debati su učestvovali: Vlastimir Matejić (Evropski pokret u Srbiji), Slobodan Vučković (advokat), Momčilo Grubač (bivši predsednik Ustavnog suda), Zoran Lutovac (Institut društvenih nauka), Vlade Satarić (Amity), Kristina Pavlović (advokatica), Tamara Blagojević (Zaštitnik građana), Darjana Macanović (BG centar za ljudska prava), Nataša Vučković (narodna poslanica), Marijana Luković (Praxis), Aleksandra Tomanić (SIPRU), Vojislav Tatarević (SIPRU), Aleksandra Trešnjev (Komora izvršitelja), Milan Antonijević (YUCOM), Leila Ruždić (GO Zvezdara), Janko Veselinović (narodni poslanik), Bojan Perović (Institut društvenih nauka), Dragoljub Mićunović (Fondacija Centar za demokratiju), Vida Petrović Škero (bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda), Miloš Savić (Fondacija Centar za demokratiju), i drugi.
Fondacija Centar za demokratiju
