U Srbiji, kroz koju prolaze brojni azilanati na putu ka državama Evropske unije, ne postoji ni jedan fakultet na kome se izučava ta problematka, upozoreno je na skupu "Azilanti kao društveno-politički i međunarodni problem", koji je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fredrih Ebert fondacijom.
Ukazano je i da se političke partije i na vlasti i u opoziciji ne bave pitanjima azilanata, a ocenjeno je i da bi državni organi morali blisko da sarađuju sa državama u regionu na rešavanju problema migracija.
Predsednik Fondacije Centar za demokratiju
Dragoljub Mićunović
podsetio je da je pitanje azilanata pre svega humanitarno i pitanje poštovanja ljudskih prava.
Mićunović očekuje da će broj azilanata nastaviti da se povećava i da taj problem mora da se rešava na međunarodnom planu.
Predstavnik nevladine organizacije Grupa 484
Vladimir Petronijević
je naveo da kod nas ne postoji katedra za migraciju i ukazao na neophodnost edukacije ljudi kako bi "prihvatil druge i drugačije".
Prema njegovim rečima, ta tema nije interesantna ni političkim partijama, a problem azilanata se rešava na nivou lokalnih političara iz mesnih zajednica.
On smatra i da bi država Srbija, koja se nalazi na granicama "šengenskog prostora", u rešavanju pitanja azilanata trebalo blisko da sarađuje sa državama u regionu, ali i međunarodnom zajednicom.
Na skupu, organizovanom u formi javne debate, je ukazano i da kroz Srbiju najviše prolaze državljani Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije, a da je krajem prošle i početkom ove godine bio povećan i broj osoba sa KiM koje žele da odu u države EU.
Izvor: Tanjug
Debatu "Azilanti kao društveno-politički i međunarodni problem" organizovala je Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom, u okviru projekta
Demokratski politički forum
.
Na debati su učestvovali:
Nataša Despotović
(Zero tolerance),
Marko Jovanović
(Civil rights defenders),
Marija Todorović
(Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva),
Radoš Đurović
(Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila),
Miroslav Drašković
(Balkanski centar za migracije),
Branislav Milenković
(Crveni krst Srbije),
Ana Vukadinović
(Inicijativa za razvoj i saradnju),
Lana Šimpraga
(Inicijativa za razvoj i saradnju),
Lena Petrović
(Beogradski centar za ljudska prava),
Andrea Vasović
(Ambasada Republike Nemačke u Beogradu),
Ema Puljarević
(Centar za istraživanje etniciteta),
Ana Sekulić
(Centar za istraživanje etniciteta),
Dragan Momčilović
(Ministarstvo spoljnih poslova),
Marko Šijan
(Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima),
Brankica Grupkovac
(advokat),
Zoran Lutovac
(Institut društvenih nauka),
Slobodan Vučković
(Fondacija Centar za demokratiju),
Miloš Janković
(Zaštitnik građana),
Danijela Popović Rocco
(Komesarijat za izbeglice i migracije),
Vladimir Petronijević
(Grupa 484),
Dragoljub Mićunović
(Fondacija Centar za demokratiju) i drugi.
Fondacija Centar za demokratiju
