-Braneći parlament kao samostalnu instituciju branimo suverenitet i interese građana i demokratiju – ocenio je predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović. On je istakao da najviše zakonodavno telo treba da se brani od neformalnih centara moći, okupljenih oko finansijskog kapitala, a koji se najviše suprotstavljaju nezavisnosti te institucije.
-Ti centri moću su najveći protivnici parlmentarnog rada – rekao je Mićunović, dodavši da oni svoj pritisak vrše i preko određenih medija, čiji je vlasničko poreklo najčešće nepoznato.
On je ukazao da je u tranziciji jedan od najvechih problema osamostaljavanje parlamenta od vlade, koja je znala i “finansijski da ga ucenjuje”, te da je pritisak izvršne vlasti problem istorije i iskustva, ali i da zavisi od političke kulture i izbornog sistema.
Govoreći o iskustvima evropskog i nemačkog parlamentarizma, funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije i bivši poslanik Bundestaga Johanes Jung istakao je da uloga parlamenta nije idealna, ali da je debata o ulozi parlamenta neophodna. On je rekao da najveća zakonodavna aktivnost u rukama Evropski saveta i Komisije EU, ne uvek uz učešće parlamenta Unije. Odluke evropskih institucija praktično se prenose Bundestagu, gde 70 odsto zakonodavstva u Bundestagu predstavlja sprovodjenje prava EU. Jung je istakao da su zakonske inicijative, koje dolaze iz parlamenta, postale izuzetak, a da pravi rad na zakonodavstvu obavlja vlada i to sve više uz pomoć advokatskih kancelarija i preduzeća za konsalting.
Johanes Jung je ocenio da je da je prirodno da se Srbija kao zemlja u tranziciji i dalje suočava sa problemima, ali da je Srbija u odnosu na stanje od pre jednu deceniju, ostvarila vidljiv i značajan napredak u izgradnji institucije parlamenta i razvoju parlamentarnog života.
Potpredsednica Narodne skupštine Srbije Gordana Čomić je ukazala da u Srbiji nema tradicije parlamentarne demokratije, dodavši da poslanici pokušavaju da to nadoknade. Skupština mora da pokaže da je njen status zajednička odgovornost većine i manjine – rekla je Čomićeva, dodavši da se samo zajedničkim radom može kontrolisati izvršna vlast, “jer ni jedna manjina sama ne može da kontroliše većinu”.
Šef poslaniccke grupe “Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija istakla je da danas imamo parlament u kome je ceo zakonodavni proces vidljiv. Složila se da su građani često zbunjeni utiskom da je parlament mesto gde se poslanici svađaju, ali da, uz potrebu podizanja političke kulture, u “parlamentu mora prethoditi debata ako želimo da ostvarimo snažnu poziciju tvorca zakona”.
Poslanik Demokratske stranke i predsednik zakonodavnog odbora Vlatko Ratković izneo je podatak da je od juna 2008. godine do oktobra prošle godine od 125 usvojenih zakona amandmanima izmenjeno 76 i da je prihvaćeno blizu 80 odsto amandmana svih poslanika. Nenad Konstantinović izrazio je očekivanje da će donošenjem novog poslovnika biti ojačana kontrolna funkcija parlamenta i biti unapređen rad nezavisnih institucija koje je osnovala i izabrala Skupština.
Poslanica LDP Vesna Pešić kritikovala je instituciju blanko ostavki, navodeći da poslanici koji takvu ostavku unapred potpišu, pristaju na neku vrstu mobinga
Učesnici tribine “Narodna skupština – tvorac zakona ili politička tribina” ocenili su danas da je Skupština Srbije, u odnosu na stranke, vladu ili sudstvo, koje nemaju potpunu javnost rada, jedina transparentna institucija u zemlji. U diskusiji koja je održana u okviru projekta Demokratski politički forum, u organizaciji Centra za demokratiju i fondacije Fridrih Ebert, učestvovao je veći broj narodnih poslanika, političkih analitičara, predstavnika univerziteta i medija. Učesnici su takođe istakli da je neophodno poboljšati kontrolnu funkciju parlamenta i unaprediti komunikaciju skupštine sa građanima i nevladinim organizacijama.
