Htela sam par nekih napomena da dam, vezano i za naše stavove po pitanju izmena i dopuna Zakona o radu, pre svega, a i da malo reagujem na neke ovde izre?ene ocene i stavove. Pre svega, ako po?emo od toga da je Zakon o radu, kao sistemski zakon, Biblija i za poslodavce i za radnike, onda bi eventualne izmene i dopune trebale da daju neka rešenja koja ?e bar da se primenjuju na neki dui rok i biti u interesu obe strane.
Imam utisak, bar kad se govori o predloenim izmenama i dopunama, da imaju?i u vidu i obavezu drave da poštuje i neke me?unarodne norme Me?unarodne organizacije rada, kao i evropsko radno zakonodavstvo, da se bar što se ti?e evropskog radnog zakonodavstva nisu ispoštovali neki stavovi
Imam utisak, bar kad se govori o predloenim izmenama i dopunama, da imaju?i u vidu i obavezu drave da poštuje i neke me?unarodne norme Me?unarodne organizacije rada, kao i evropsko radno zakonodavstvo, da se bar što se ti?e evropskog radnog zakonodavstva nisu ispoštovali neki stavovi, pre svega tu mislim na radno vreme, mislim na definiciju samog pojma radnik, odnosno zaposlenog, kao što je rekao gospodin Ivoševi?. Sudska praksa evropskog suda pravde potvdila je kao i direktiva o radnom vremenu, jasna je kad kae da je radnik onaj koji se bavi i koji je angaovan na stvarnom radu i da za to dobija odgovaraju?u nadoknadu. Zna?i, tim pojmom su fakti?ki pokriveni svi atipi?ni oblici rada. Drugo, direktiva o radnom vremenu jasno kae da je radno vreme kumultivno radno vreme, zna?i gde je uklju?en pored onog, da kaem stvarnog rada i tzv. neefektivni rad, ako ga tako moemo nazvati, odnosno vreme ?ekanja na poziv ukoliko je u pitanju deurstvo i da je maksimalno radno vreme 48 ?asova, nedeljno iz razloga bezbednosti i zdravlja na radu. Mislim da bi toga u eventualnim izmenama i dopunama trebalo da se svi drimo.
Što se ti?e fleksibilizacije, lako?e otpuštvanja i zapošljavanja, to nije uspelo ni u mnogo razvijenim zemljama. Kod nas bi to fakti?ki bila samo lako?a otpuštanja. To potvr?uje i 25% nezaposlenih u Španiji i 25% nezaposlenih u Gr?koj, kao i visoka nezaposlenosti i u drugim zapadnoevropskim zemljama
Što se ti?e fleksibilizacije, rekla bih da je to jedan opšti duh novih izmena i dopuna, to nije uspelo ni u mnogo razvijenijim zemljama. To je danski model, lako?a zapošljavanja i lako?a otpuštanja, a kod nas bi, kao što uostalom potvr?uju i neke mnogo razvijenije zemlje sa mnogo ve?om tradicijom, fakti?ki bila samo lako?a otpuštanja. To potvr?uje i 25% nezaposlenih u Španiji i 25% nezaposlenih u Gr?koj, kao i visoka nezaposlenosti i u drugim zapadnoevropskim razvijenim zemljama. Zna?i, tom fleksibilizacijom fakti?ki ?e se napraviti razlika i disproporcija izme?u onih koji su, evo konkretno mislim na taj predlog oko trajanja radnog vremena, duine trajanja na odre?eno vreme, što je i zahtev MMF. Zna?i, to ?e isto biti samo izvor raznih zlupotreba. Pre svega, ne?e biti, ?ak i da traje duina za onog koji radi na odre?eno vreme tri godine, on recimo ne?e mo?i da podie kredite, ne?e imati brojna prava koji ima zaposleni na neodre?eno vreme. Samim tim dovodi se u pitanje dva osnovna principa.
Jedan je princip jednakog postupanja, a drugi je zabrana diskriminacije. Ti radnici ?e biti diskriminisani, a u svakom slu?aju ?e biti izloeni zloupotrebama, a jedan od osnovnih razloga uvo?enja tih izmena je navodno rešavanje pitanja nezaposlenosti. Mi u sindikatu smo najviše zainteresovani za rešavanje pitanja nezaposlenosti, kao i za nova zapošljavanja i za otvaranje radnih mesta. Mi se isto nastojimo da na?emo neka rešenja koja ?e biti u interesu i aktivne politike zapošljavanja i otvaranja novih radnih mesta.
U Srbiji postoji jedna atmosfera antisindikalizma koja poprima histeri?ne oblike. Ako smo mi toliko prezašti?eni, ja bih se rado menjala i sa nekim poslodavcima, s obzirom da svake godine se obra?amo Me?unarodnoj organizaciji rada sa albama koje su vezane za kršenje sindikalnog prava
Drugo, malo sam htela da komentarišem neke tonove koji su vezani za prezašti?enog radnika, za prezašti?enog sindikalca. Imam utisak da u Srbiji, pred usvajanje nekih sistemskih zakona, postoji jedna atmosfera antisindikalizma koja poprima potpuno histeri?ne oblike. Ako smo mi toliko prezašti?eni, ja bih se rado menjala i sa nekim poslodavcima i sa prezašti?enim radnicima i prezašti?enim sindikalnim aktivistima, s obzirom da svake godine se obra?amo Me?unarodnoj organizaciji rada sa albama koje su vezane za kršenje sindikalnog prava.
(Dragana Petkovi? Gaji?, Savez samostalnih sindikata Srbije)
