MARIJA MARTINI?: Koncept fleksigurnost može da funkcioniše samo u sistemu gde budžet može da podnese takvu socijalnu politiku

Period:

2023-2024.

Donator:

Projekat Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS) finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit – GIZ).

Contact

info[at]centaronline.org

MARIJA MARTINI?: Koncept fleksigurnost može da funkcioniše samo u sistemu gde budžet može da podnese takvu socijalnu politiku

Mene je ova diskusija delimi?no rastužila, jer mi je pokazala da je u Srbiji i dalje glavni problem nedovoljno, odnosno površno znanje. Zna?i, kad se radi o fleksibilnim oblicima rada, nikog nisam ?ula danas da je pomenuo termin – fleksigurnosti. Dakle, Strategija Evrope 2020 ne preporu?uje fleksibilne oblike rada, ve? koncept fleksigurnosti. On je sastavljen iz dva pojma, prvi je fleksibilnost, a drugi je sigurnost. O tome je pri?ala Dragana Petkovi? – Gaji?, zna?i, to nije pošlo za rukom ni nekim mnogo razvijenijim zemljama. Zašto?

U sistemu koji budžetski može da podnese takav teret, koncept fleksigurnosti verovatno može da funkcioniše. Kod nas to za sad nije slu?aj

Ovaj koncept promoviše ideju lakšeg zapošljavanja i lakšeg otpuštanja radnika, ali uz jednu socijalnu politiku koja takav sistem može da podrži. Šta to fakti?ki zna?i? To zna?i da u Francuskoj, recimo, ?ak i kad niste izgubili upravo posao ili niste bili nikad zaposleni i još se niste setili da tražite posao, a radno ste sposobni, u tim ste godinama, vi primate mese?no 485 evra, država vam to upla?uje na konto pravo na život. Zna?i, time je zašti?eno ljudsko pravo na život. Mnogo su ve?e naknade za slu?aj nezaposlenosti. U sistemu koji budžetski može da podnese takav teret, koncept fleksigurnosti verovatno može da funkcioniše. Kod nas to za sad nije slu?aj. To je prva stvar.

U ovoj vrsti diskusije, na kakvoj smo mi danas, nema mesta pri?i o moralu, jer kad bismo mogli da se oslanjamo na moral, nama kompletno radno zakonodavstvo ne bi bilo potrebno

Druga stvar, puno se pominjalo, mislim da je gospodin Kurunovski govorio o tome, kad god sindikati pomenu mogu?nost zloupotrebe fleksibilnih oblika rada ili ve? bilo koje druge problemati?ne kategorije, poslodavci nekako odmah odgovore sa tom re?enicom, pa dobro ima dobrih radnika i loših radnika, dobrih poslodavaca i loših poslodavaca i time se nekako pri?a završi na moralu. U ovoj vrsti diskusije, na kakvoj smo mi danas, nema mesta pri?i o moralu, jer kad bismo mogli da se oslanjamo na moral, nama kompletno radno zakonodavstvo ne bi bilo potrebno. Ne bismo pri?ali ovde o tome. Istovremeno mislim da se u retorici gospodina Kurunovskog pojavljuje zloupotreba pitanja socijalne sigurnosti. Kad pri?amo o sigurnosti kao delu koncepta fleksigurnosti, to nikako nije nikakva komunisti?ka zaostavština. Ne znam kakve  bi to veze imalo sa komunizmom u glavama mladih, posebno mladih ljudi danas. Tako isto i što se ti?e žena.

Žene u Holandiji su veoma zašti?ene po pitanju i radnog vremena, po pitanju planiranja porodica. Ženi u Holandiji ne možete da date otkaz, ne možete da je pitate na razgovoru za posao da li planira porodicu. Kad se porodi i završi svoje porodiljsko odsustvo, ona ima pravo da izabere oblik rada

Žene u toj, uze?u primer Holandije, u jednoj “komunisti?koj” Holandiji, su veoma zašti?ene po pitanju i radnog vremena, po pitanju planiranja porodica. Zna?i, ženi u Holandiji ne možete da date otkaz, ne možete da je pitate na razgovoru za posao da li planira porodicu. Kad se porodi i završi svoje porodiljsko odsustvo koje je doduše kra?e nego kod nas, ona ima pravo da bira oblik, da izabere oblik rada. Može da izabere da radi šest sati dnevno, ?etiri sata dnevno, tri dana u nedelji, dva da ne radi i sve je to pra?eno odre?enim skalama i umanjivanjima zarade. Ona do detetove tre?e godine života ima pravo da izabere da li ?e raditi puno ili skra?eno radno vreme. Ima ?ak u veoma velikom broju preduze?a gde je to mogu?e, pravo da radi i od ku?e, a da se jedan dan recimo pojavljuje u kancelariji. Zaista ne vidim da je to bilo kakvo komunisti?ko nasle?e, a pri tom ne znam ni da u Holandiji postoji tako velika disproporcija izme?u prava na zapošljavanje koje ostvaruju žene i muškarci, odnosno da je to holandske poslodavce nateralo da zapošljavaju isklju?ivo osobe muškog pola.

Na kraju, ova, to sad moram da kažem kao li?ni stav, ova opaska o tome da se deca ra?aju iz ljubavi, pa naravno da se ra?aju iz ljubavi, ne ra?aju se zbog potrebe traženja posla. Nekako sugeriše da i nezaposlena, kako je rekao gospodin, nezaposlena žena može da rodi dete i da ima zaposlenog muža koji ?e da izdržava porodicu. ?ekajte, mislim žena ima pravo da radi, ?ak i ako ima muža koji može da izdržava nju i porododicu, zar ne? Ona ima pravo da gradi svoju karijeru. Mi ovde govorimo o nekakvim idejama u odnosu na koje  moram da priznam, meni komunizam izgleda kao napredna ideja.

KORUNOSKI: Samo kratko. Mislim da me je vas troje prozvalo zbog ne?ega što nisam rekao ili zbog ne?ega što sam ponovio i što je neko drugi rekao. Ako ste tako neozbiljni, ne treba ni da vam odgovaram. Kad smo ve? na ovom pitanju, hajmo li?no da odgovorimo. Moja baba je bila nepismena, radila je u polju i rodila je osmoro dece, rodila je više, osmoro je preživelo. Moji roditelji su bili visoko pozicionirani komunisti?ki zaposlenici u prošlom društvu i napravili su samo dvoje. Oni bi trebalo dana prave 45-oro, jer su bili mnogo zašti?eni. Deca se prave zato što želite da pravite decu, a ne zato što vam neko omogu?i sigurno radno mesto i beneficije i to sam i rekao. Ovo što ste vi imputirali da sam ja rekao je sigurno bilo u vašoj glavi, govorite o sebi, a ne o onom što sam ja rekao.  

See more programs