Sve ove diskusije su veoma korisne, ali bih krenula od dobre prakse, upravo prethodna sagovornica je rekla nešto što je veoma zna?ajno i što je važno, a to je da dobra praksa, a ne samo i dobra i loša praksa gradi zakone i izmene zakona, naravno i sudska praksa. Još nešto je rekla što je veoma zna?ajno, da je potrebno preventivno delovati.

Vlada Vojvodine je preventivno delovala u susret krizi 2009. godine, donela je jedan Program za o?uvanje broja radnih mesta, gde su u?estvovali svi socijalni partneri. Taj program je doneo nešto što je veoma zna?ajno i što se primenjuje i danas. Doneo je 24.000 nezaposlenih lica koji su se zaposlili u privatnom sektoru

AP Vojvodina, odnosno Vlada Vojvodine je preventivno delovala u susret krizi 2009. godine, donela je jedan Program za o?uvanje broja radnih mesta, gde su u?estvovali svi socijalni partneri, gde su se usaglasili oko svih tema koje su bile potrebne da bi se stvorio takav jedan program koji se sastoji od tri dela, ne samo socijalni partneri, nego su u?estvovale i nevladine organizacije i profesori sa univerziteta itd. Taj program je doneo nešto što je veoma zna?ajno bilo i što se primenjuje i do danas. Doneo je 24.000 nezaposlenih lica koji su se zaposlili u privatnom sektoru kod privatnih poslodavaca. Dakle, ne u javnom sektoru. Doneo je 8.500 od tog broja pripravnika, od kojih se 4.500 zaposlilo na neodre?eno vreme. Doneo je 3.600 samozaposlenih nezaposlenih lica koji su ove godine tražili novo zapošljavanje kao poslodavci. Dakle, to je nešto o ?emu bi trebalo razmišljati kao o dobroj praksi.

Mislim da naši zakoni moraju biti usaglašeni, odnosno ne smeju biti u koliziji. Pre svega mislim na Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju itd., sve ono što je vezano za radne odnose. Ili su u koliziji ili se ne mogu primeniti

Kad govorimo o zakonima, ja namerno ne kažem zakon iz razloga što mislim da naši zakoni moraju biti usaglašeni, odnosno ne smeju biti u koliziji. Pre svega mislim na Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju itd., sve ono što je vezano za radne odnose. ?esto se dešava da su ili u koliziji ili se ne mogu primeniti. Tako?e, nadležnosti nisu isto usaglašene jer imamo ?esto situaciju da je nadležna inspekcija rada za recimo oblast obrazovanja, ali kažem mi smo nadležni za poseban kolektivni ugovor za zaposlene u obrazovanju, ali nismo nadležni za tuma?enje odre?enih odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Imate situaciju kad subvencionišete, AP Vojvodine, Vlada Vojvodine odnosno naš sekretarijat nije davao ve?u subvenciju od 160.000 dinara i u tom smislu subvencionišete nezaposleno lice sa 160.000 dinara, otvori svoju samostalnu zanatsku, preduzetni?ku radnju ili oblik manjeg privrednog društva i nakon toga do?e inspekcija rada, nakon mesec dana, on se još nije obu?io, odnosno nije ušao u inkluziju sistema naro?ito poreskih propisa i drugih propisa, inspekcija rada, naravno ima kazne. Zbog nekih možda banalnih stvari, zatvara radnju.

Predlozi rešenja su: koordinacija svih zakonskih rešenja, normirati i uskladiti zakone o radu, zapošljavanju, poreske zakone. U?initi nešto na povezivanju nadležnosti

Dakle, predlozi rešenja su: koordinacija svih zakonskih rešenja, normirati i uskladiti zakone o radu, zapošljavanju, poreske zakone. U?initi nešto na povezivanju nadležnosti, dakle, ne može državni organ, da kaže: ja nisam nadležan i ustupamo nekom drugom, ali je povezano, materija je ista, radi se o istoj stvari. Svi se oglašavaju nenadležnim. Treba nekako na?i zajedni?ke nadležnosti kako bi se na zajedni?i na?in rešio jedan problem. Dalje, preventivno delovanje inspekcijskih organa. Zašto? Da se ne bi desili slu?ajevi zatvaranja i pove?anja te sive ekonomije o kojoj toliko govorimo. Zna?i da se zameni kazna u jednom segmentu, recimo za stimulaciju, zna?i da se stimuliše zapošljavanje. Kako da se stimuliše zapošljavanje?

Neko je ovde govorio isto, u smislu da do?e inspekcija rada, pa se onda ne znam brzo zaklju?i ugovor o radu, pa se onda prosto otpusti posle osam dana. Ne, možda bi trebalo izmeniti zakon u tom smislu da treba naložiti poslodavcu da ostavi mogu?nost da taj koga je zatekla inspekcija kao nelegalnog ostane u nekom legalnom radu godinu dana ili ve? koliko bude na odre?eno vreme. Tako?e, moramo osnažiti male preduzetnike, moramo osnažiti male privrednike, moraju se edukovati naro?ito oko poreskih propisa. Mi smo osnovali jedan edukativni centar koji je nacionalni centar za obuke, to je bilo iz donacije evropske komisije za deficitarna zanimanja. Zašto je to važno? Važno je i za poslodavce i za nezaposlena lica itd., važno je zbog prekvalifikacije i dokvalifikacije i životnog obrazovanja. Tako?e, poraditi na sertifikaciji poslodavaca i na standardizaciji radi plasiranja naših proizvoda prema evropskom tržištu.

Možda bi trebalo izmeniti zakon u tom smislu da treba naložiti poslodavcu da ostavi mogu?nost da taj koga je zatekla inspekcija kao nelegalnog ostane u nekom legalnom radu godinu dana ili ve? koliko bude na odre?eno vreme

Ne bih želela da dužim, samo bih rekla gospodinu Korunoskom, oprostite, ne znam koliko znate ta?ne podatke, ali kad se govori o nezaposlenosti moraju se govoriti ta?ni podaci. Zašto? Ne možemo nezaposlenost posmatrati i znate tako paušalno pa re?i možda je to milion, a možda je to 750, zna se koliki je podatak. Nacionalna služba za zapošljavanje ima ta?an podatak po broju nezaposlenosti. Ina?e  po podacima u?eš?a strukture zaposlenosti u Republici Srbiji, dakle u državnom vlasništvu je zaposleno 44, 20% u Beogradu, u privatnom vlasništvu je 50,90%, u Vojvodini 26,30 % struktura zaposlenosti, a u privatnom 60,50% itd. U Šumadiji 26,6%, 55,99%, oko proizvodnih i neproizvodnih delatnosti, recimo, tu se razlikuju podaci, mogu da kažem za Vojvodinu daje to 50% i 50%. 

(Mirjana Mundži?-Krn?evi?, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova)