Ovo je ve?, kako smo konstatovali na samom po?etku, jedna vrlo obimna tema. Ova diskusija, kao i druge koje organizuje Centar za demokratiju ?e sigurno na?i svoje mesto i biti zna?ajan doprinos u ukupnom trudu da se ide u reforme u oblasti rada. Prethodna diskusija sindikata malo je krenula na drugu stranu, pa kao predsedavaju?i SES gotovo da imam potrebe da sada rastuma?im šta se tu sada dešavalo u ovom slu?aju i u nekim drugim slu?ajevima.

Treba re?i da vlada opšte nezadovoljstvo na?inom na koji se prihvataju stavovi i rad SES. U velikom meri to zavisi i od toga koja tripartitna grupacija u?estvuje u radu Saveta i tada ima i nekih obilaženja odre?enih tema, nisu uvek sve na isti na?in prihva?ene

Sve u svemu, treba re?i da vlada opšte nezadovoljstvo na?inom na koji se prihvataju stavovi i uopšte rad SES. U velikom meri to zavisi i od toga koja tripartitna grupacija u?estvuje u radu Saveta i tada ima, ?ini mi se i nekih obilaženja odre?enih tema, nisu uvek sve na isti na?in prihva?ene, s jedne strane. S druge strane, potpuno je evidentno da se ne prihvataju stavovi, bez obzira koji ?e stav SES zauzeti kad dobije definitivno predlog novog zakona o radu ili izmene postoje?eg. Veliko je pitanje da li ?ak i u slu?aju, pošto se konsenzusom donose odluke, da li i u tom slu?aju, kad su odluke konsenzusom donete, da li ?e sada dalji postupak da ide na tu stranu i da poštuje to što su se socijalni partneri dogovorili na ovom mestu. Toliko o SES. Nadam se da ?e ovog puta da to pro?e kroz proceduru kako je predvi?eno, kad smo ?uli kako to treba da ide, a vide?emo šta ?e biti rezultati toga.

Želim da vas obavestim da je Unija poslodavac Srbije dostavila inicijativu Ministarstvu rada, vezanu za izmene i dopune Zakona o radu ili eventualno donošenje novog zakona, koja je prili?no sveobuhvatna. Ona je data u formi pravog predloga izmene zakona u velikom broju ?lanova postoje?eg zakona o radu

Želim da vas obavestim odmah u startu ove diskusije da je Unija poslodavac Srbije dostavila inicijativu Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, vezano sa izmenama i dopunama Zakona o radu ili eventualno o donošenju novog zakona o radu, koji je prili?no sveobuhvatan. On je dat u jednoj formi pravog predloga izmene zakona u velikom broju ?lanova postoje?eg zakona o radu, mi predlažemo odre?ene izmene. Mogu da konstatujem da je prakti?no aksiom da regulacija radnih odnosa ima veliki uticaj na poslovanje privrednih subjekata, da je neosporno da postoji zakonodavni okvir kojim se regulišu radni odnosi, otežava funkcionisanje privrednih subjekata. Mi smo ove predloge uputili posle zna?ajnih konsultacija sa privrednim subjektima u Beogradu i ne samo doma?im, nego i sa ameri?kom privrednom komorom, sa Savetom stranih investitora itd., tako da mislim da je ovo možda nešto što je zaista ovog puta preovla?uju?e i zajedni?ko mišljenje ovih privrednih subjekata da je potrebno promeniti u zakonodavstvu, kako bi krenuli drugim putem.

Prethodna reforma radnih odnosa iz 2005. godine nije donela slobodne ugovorne odnose izme?u zaposlenih i poslodavaca i na neki na?in smo iz tog ugla, poslodava?kog ugla, došli u jednu situaciju da je to bio jedan korak nazad u smislu nekog dobrog ure?ivanja odnosa u toj oblasti

Prethodna reforma radnih odnosa iz 2005. godine nije donela slobodne ugovorne odnose izme?u zaposlenih i poslodavaca i na neki na?in smo iz tog ugla, poslodava?kog ugla, došli u jednu situaciju da je to bio jedan korak nazad u smislu nekog dobrog ure?ivanja odnosa u toj oblasti. Kad se pominje zapošljavanje, mislim da ?emo svi podeliti mišljenje da zapošljavanje ne vrši ni Vlada Srbije, a kad vrši, onda vrši na naš teret budžetski. Tako?e, ne zapošljavaju ni sindikati, sigurno je da se ne bave zapošljavanjem. Naša rak rana je da mi neprekidno imamo smanjivanje broja zaposlenih. Umesto da krenemo postepeno ka pove?avanju broja zaposlenih i uopšte razvoju privrede, mi imamo suprotne procese. Privredni subjekti se zatvaraju u ve?em broju nego što se otvaraju novi, dalje zapošljavanje je zaista na jednoj prekretnici ho?e li da krene na gore ili ?e da nastavi trend smanjivanja broja zaposlenih.

Poslodavcima se mora dozvoliti i urediti odnose tako da ti odnosi iz oblasti rada budu neuporedivo fleksibilniji i da se radnik može neuporedivo lakše zaposliti, ali isto tako u slu?aju nedostatka posla da se može i otpustiti

To navodi samo na jednu misao, da se privredi, poslodavcima mora dozvoliti i urediti odnose tako da ti odnosi iz oblasti rada budu neuporedivo fleksibilniji i da se radnik može neuporedivo lakše zaposliti, ali isto tako u slu?aju nedostatka posla da se može i otpustiti. Bez obzira na sve napore, naše društvo nema dovoljno materijalnih sredstava da može, ne znam, nekim merama aktivne politike kako se to kaže, da naro?ito pomogne u toj oblasti. Dobrodošlo je gde god može. U principu, da mi država u nekoj mojoj firmi kaže: evo ti zaposleni, bilo ko da je, ništa te ne košta, mi mu dajemo platu, pla?amo mu doprinose, sve mu pla?amo. Ne bih prihvatio takvog radnika, ako moj radnik koji radi na sli?nom radnom mestu nema posla. Ne treba mi još jedan koji ?e da stoji i da od ukupnog radnog vremena iskoristi tek mali deo. Prakti?no, jedina prava stvar je razvoj privrede i jedina prava stvar je omogu?iti poslodavcima da zapošljavaju. Mi nažalost imamo, to ?esto kažem, jednu malo obrnutu situaciju, znamo šta zna?i re? poslodavac, to je neko ko daje posao. Me?utim, mi smo imali u prethodnom periodu i obrnut termin, ne znam kako bih nazvao ljude koji uzimaju posao. Imali smo nažalost u prethodnom periodu, zbog mnogih grešaka, pre svega u privatizaciji, da jednostavno umesto da se pove?ava broj zaposlenih tokom privatizacije ili nešto kasnije, da smo imali gubitak brojnih radnih mesta, pa u velikim firmama koje su zapošljavale više hiljada radnika ostalo je na nekoliko desetina.

U ovom momentu možemo da zaklju?imo da je sadašnje radno zakonodavstvo pomerilo ravnotežu prava i odgovornosti u korist zaposlenih a na štetu poslodavca na duži rok. Rezultati su niža zaposlenost i manje efikasna privreda

Mislim da sam vam ovim po?etnim izlaganjem dao okvir. Dobar deo našeg predloga, skra?ena verzija se nalazi na našem sajtu. Mislimo da ?emo javnost detaljnije obavestiti o intencijama kod izmene pojedinih ?lanova dosadašnjeg zakona, šta je to što se želi posti?i. U ovom momentu možemo da zaklju?imo da je sadašnje radno zakonodavstvo pomerilo ravnotežu prava i odgovornosti u korist zaposlenih a na štetu poslodavca na duži rok. Rezultati su niža zaposlenost i manje efikasna privreda. Mi smatramo da ukoliko Republika Srbija želi da krene putem stvarnog ekonomskog oporavka, jedan od prava na tom putu morao bi da obuhvati opštu reformu zakona kojim je regulisano tržište rada, svakako uvo?enje fleksibilnih oblika rada. Pošto postoji inicijativa i o donošenju, odnosno izmeni i donošenju Zakona o štrajku, mislim da ?e to biti deo, ako se taj zakon donese, smanjiti obim, to ?e iza?i onda iz okvira, sadašnjega okvira Zakona o radu. U principu, naši predlozi se odnose na u?eš?e zaposlenosti u dobiti, obaveze zaposlenih, ugovori o radu, prekovremeni rad, raspodela radnog vremena, preraspodela radnog vremena, smenski rad, odmor u toku dnevnog rada, godišnji odmor, pla?ena odsustva, zarada, naknada zarade, prava zarade, pravo zaposlenih kod promene poslodavca, otpremnina, privremeno udaljenje sa rada i ima toga još. To bi bilo to što bih rekao.

(Nebojša Atanackovi?, Unija poslodavaca Srbije)