Ukazala bi samo na ?etiri stvari. Kao prvo, trebalo bi definitivno efikasnije uraditi zaštitu radnih prava. Mislim da je to interes svih, poslodavaca i zaposlenih i ove nesretne drave koja sad pla?a enormno veliki broj sporova u Strazburu. Znamo da trenutno imamo devet i po hiljada sporova koji su sa izvesnim dobitkom i koji se odnose samo na naknadu zara?enog, na naknadu zarade. U tom smislu mislim da bi trebalo uvesti radne sudove, o tome je ve? bilo re?i, pa se ne?u zadravati. Trebalo bi svakako urediti vansudsko rešavanje sporova, koje se pokazalo kao bre, jeftinije i efikasije.
Trebalo bi definitivno efikasnije uraditi zaštitu radnih prava. Mislim da je to interes svih, poslodavaca i zaposlenih i drave koja sad pla?a enormno veliki broj sporova u Strazburu. Trenutno imamo devet i po hiljada sporova
Što se ti?e same medijacije, moram da kaem da ona uopšte nije zaivela. Zašto? Verovatno jer je to na?elo dobrovoljnosti afirmisano u svim stadijumima uklju?uju?i i poslednji, na primer, pri potpisivanju sporazuma. Šta to zna?i? Mesec dana smo obavljali medijaciju pred medijatorom, na kraju mogu da odustanem u momentu potpisivanja sporazuma. Zna?i to je gubljenje vremena i novca. Zbog toga kaem da je ova naša Agencija za mirno rešavanje radnih sporova daleko efikasija, na primer, medijacija koja pokriva kompletno pravo ima samo 3.000 rešenih slu?ajeva od 2006. godine od kako je osnovana. Mi smo istovremeno osnovani i imamo ve? skoro ?etiri i po hiljade individualnih sporova rešenih. Ta?no je da je veliki propust to što imamo jednostepenost, nema prava na albu i to je ?ak pred Ustavnim sudom opravdano na?elom dobrovoljnosti, zato što se dobrovoljnim pristupom strana podrazumeva i to da se prihvata arbitrano rešenje, što ne mislim da je ispravno i mislim da bi najbolje bilo uzeti crnogorski model, zna?i da arbitar pomogne pri zaklju?ivanju sporazuma u slu?aju da sporazum uspe postaje pravosnaan, postoji izvršna isprava, a ako ne, ide se na sud. Ili alternativa tome, uvesti jedno ve?e arbitara.
Mislim da još nešto treba uraditi, bolje koordinirati institucije, da bolje koordiniraju dravni organi. Mi apsolutno ovako ne funkcionišemo. Trebalo bi posebno uvesti prakti?are u donošenje zakona
Drugo na šta bih ukazala, mislim da treba uvesti u ovaj zakon disciplinsku odgovornost. Opet kaem, sigurno je u interesu i poslodavaca i zaposlenih, jer vi ustvari jednim rangiranjem povrede radne discipline to moete adekvatno i sankcionisati. Tre?e na šta elim da ukaem, a to vidim da je veliki problem u našoj praksi, mi radimo pored inspekcije rada, trebalo bi zakonom o radu izvesti i doneti poseban zakon, a poseban zakon uvek bolje i kvalitetnije uti?e na podizanje svesti i nekako vra?a snagu tim inspekcijama koje su prakti?no obesnaene potpuno. Mislim da još nešto treba uraditi, bolje koordinirati institucije, da bolje koordiniraju dravni organi. Mi apsolutno ovako ne funkcionišemo. Trebalo bi posebno uvesti prakti?are u donošenje zakona.
Mi imamo situaciju da imamo tri, ?etiri profesora predstavnika sindikata, predstavnike poslodavaca, ali se ne pojavljuju ili se u nedovoljnoj meri pojavljuju ljudi koji te zakone treba da primene. Trebalo bi mnogo više sudija, mnogo više ljudi koji se time bave, jer oni mogu da naprave jednu dobru preventive, a isto tako da napravimo modelitete jednog efikasnog procesuiranja i okon?avanja.
ZORAN IVOŠEVI?: Evo sad kaem, vidim Agenciju za mirno rešavanje sporova u ulozi medijatora, ako ona u?ini da strane u sporu naprave sporazum koji ?e biti izvršna isprava, prosto pro?e kroz proceduru vanparni?nog sudstva, onda je to medijacija. I vi ?ete biti medijatori i vi ?ete biti u sistemu, a ne?emo to slati na one druge medijatore koji rešavaju i koji posreduju u svim ostalim sporovima. Vi ?ete zapravo biti medijator, tako je u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, zašto ne bi bilo i ovde?