Pozdravljam sve u ime Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, zahvaljujem se na pozivu za ovu debatu. Više puta smo ve? prisustvovali debatama Centra za demokratiju, naro?ito po pitanju “Balkanske mree” i omogu?avanja dostojanstvenog rada svima u Republici Srbiji. Ve? dugo vremena o Zakonu o radu, kao jednom sistemskom materijalnom pravu se razmatra i pri?a. Prvi pokušaj izmene i dopune Zakona o radu desio se u junu 2006. godine i tada su fakti?ki u dogovoru sa socijalnim partnerima i SES odlu?ili da ne do?e do izmena i dopuna. Poslednji put je pokušaj izmena i dopuna bio u septembru 2011. godine, kad su se socijalni partneri dogovorili oko nekih izmena i dopuna. Me?utim, ne bih licitirala sada o tome da li je to bilo na SES ili nije. Znam da sam u?estvovala i dala primedbu u na?elu i pojedina?no na te izmene i dopune Zakona o radu.
UGS “Nezavisnost” ne moe da prihvati odredbu koja je data da ?e rad na odre?eno vreme mo?i trajati i tri godine na istim poslovima
Problem je nastupio verovatno u tom delu ako se govori o višku radne snage i utvr?ivanju viška radne snage po pitanju isplate otpremnina za radnike koji se utvr?uju radnicima za ?ijim je radom prestala potreba i da je to pravni osnov, tzv. višak radne snage i otkaz ugovora o radu po tome. Došlo je do jednog debalansa u sporazumevanju da li ?e radniku biti ispla?ena otpremnina u slu?aju da nije do tog trenutka ni kod jednog poslodavca, dok je bio u radnom odnosu, dobio otpremninu i u slu?aju da nije dobio, onda ?e dobiti za ceo radni sta ili ?e mu se isplatiti otpremnina samo u delu onom kod poslednjeg poslodavca, gde doivljava otkaz ugovora o radu kao radnik za ?ijim je radom prestala potreba.
S obzirom da postoji problem u podacima za radnike kada su, koliko puta i u kom delu ostvarili pravo na otpremninu, onda odjedanput iako su se socijalni partneri, koliko ja imam saznanja dogovorili da ?e za radnike koji nisu dobili otpremninu za ceo radni sta biti ispla?ena otpremnina, odjedanput je osvanula odredba gde ?e radnik ostvariti pravo na otpremninu samo kod poslodavca za radni sta gde je u radnom odnosu i gde se kao pravni osnov pojavljuje otkaz ugovora o radu kao tehnološki višak.
Šta zna?i odredba o radu na odre?eno vreme do tri godine? Do?i ?u i zasnovati radni odnos na odre?eno vreme u trajanju od tri godine na jednom radnom mestu, a posle ?e mi poslodavac produiti radni odnos na naredne tri godine na drugim poslovima i to ?e u nedogled i?i
Što se ti?e rada na odre?eno vreme, rad na odre?eno vreme, kao pravni institut, je dugi niz godina problemati?an u Srbii. Me?utim, UGS “Nezavisnost” ne moe da prihvati odredbu koja je data da ?e rad na odre?eno vreme mo?i trajati i tri godine na istim poslovima. Šta to u prevodu zna?i? Do?i ?u i zasnovati radni odnos na odre?eno vreme u trajanju od tri godine na jednom radnom mestu, a posle ?e mi poslodavac produiti radni odnos na naredne tri godine, na odre?eno vreme na drugim poslovima i to ?e u nedogled i?i. Mi se prvenstveno trebamo ovde evenutalno dogovoriti i popri?ati o tome da li ?e se Zakon o radu izmeniti i dopuniti, ili doneti novi. U svakom slu?aju i 2005. godine radna grupa kada je krenula da radi takozvane izmene i dopune, ispostavilo se da je tih izmena i dopuna bilo 30% u odnosu na postoje?i tekst i onda je normalno Sekretarijat za zakonodavstvo rekao da to više ne mogu da budu izmene i dopune, ve? moemo dobiti materijalni zakon, zakon u okviru materijalnog prava, a to ?e biti novi zakon o radu. Naalost, meni se ?ini da ?e se to desiti i ovaj put.
Kako ?emo poboljšati poloaj zaposlenih, poboljšati odnos izme?u sveta rada i sveta kapitala, kako ?emo mi Zakonom o radu da uti?emo na korpus nezaposlenih lica, kako ?emo dovesti u red tzv. poslodavce?
Kad smo dobili poziv za ovaj sastanak, u pozivnom pismu stoji das u razlozi za donošenje zakona o radu “trenutno stanje ekonomije i socijalno ekonomski odnosi u Srbiji”. Stvarno ne mogu da shvatim da zakon o radu moe da reši stanje ekonomije u Srbiji. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2013. godinu kae da ?e BDP sko?iti za 1,5%, a Zakon o budetu kae 2%. S obzirom da strategija zapošljavanja do 2020. godine predvi?a samo pasivne mere zapošljavanja, s obzirom da neki barataju sa zvani?nom cifrom 750.000 nezaposlenih, a nezvani?no milion i 200, 300 hiljada nezaposlenih, s obzirom da siva ekonomija kroz sve oblike u Srbiji divlja, postavlja se pitanje, s obzirom da imamo Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slu?aj nezaposlenosti koji je, naalost, 2006. usvojen bez ikakvog tripartitnog rada, postavlja se pitanje kako ?emo mi ekonomiju jednim takvim Zakonom o radu rešiti? Kako ?emo, prvo, poboljšati poloaj zaposlenih, poboljšati odnos izme?u sveta rada i sveta kapitala, kako ?emo mi jednostavno da Zakonom o radu, koji je sistemski zakon, eventualno uticati na korpus nezaposlenih lica, kako ?emo dovesti u red tzv. poslodavce? Ovde se otvara fakti?ki jedno veliko pitanje i otvaraju se krugovori verovatno nekog Danteovog pakla.
Kad krenem da ostvarim pravo na sudsku zaštitu, onda se sretnem sa time da meni sudski spor u prvom stepenu traje tri i po godine, onda se sretnem sa tim da ako se utvrdi nezakonito rešenje otkaz ugovora o radu da ne mogu da se vratim na posao, da postupak izvršenja jednostavno ne moe da se sprovede kako treba
Sada, u me?uvremenu u poslednje vreme u sredstvima informisanja se pojavljuju razni tekstovi po pitanju poloaja prvenstvenog imenovanih i ovlaš?enih lica poslodavca, da oni ne mogu tek tako dati otkaz ugovora o radu. Hajde da uzmemo fiksciju i da kaemo da svakog dana kad do?eš na posao moeš o?ekivati da dobiješ otkaz ugovora o radu bez ikakvog pravnog osnova, ajde da malo vulgarizujemo stvari. Kad krenem da ostvarim pravo na sudsku zaštitu, onda se sretnem sa time da meni sudski spor u prvom stepenu traje tri i po godine, onda se sretnem sa tim da ako se utvrdi nezakonito rešenje otkaz ugovora o radu da ne mogu da se vratim na posao, ako sam traila da se vratim na posao, da postupak izvršenja jednostavno ne moe da se sprovede kako treba, pa da ?ak ni krivi?na odgovornost.
Skoro sam imala sudsku presudu i imala sam krivi?nu prijavu koju je odre?eni zaposleni podneo i odluku odre?enog nadlenog i mesnog nadlenog javnog tuioca koji je rekao po pitanju ?lana 340. Krivi?nog zakonika gde se treba poštovati sudska odluka, da ne postoje elementi za pokretanje krivi?nog postupka po slubenoj dunosti. Stvarno ne mogu da shvatim da jedan dravni organ, u okviru pravosu?a, kao što je javno tuilaštvo, smatra da ne treba da se poštuje deo vlasti, a to je sudska vlast i da se ne treba sprovesti meritorna odluka suda koja je u prvom stepenu bila pozitivna za zaposlenog i Viši sud, a to je bio apelacioni, posle reforme, potvrdio prvostepenu presudu.
Ne vidim ni novim Zakonom o parni?nom postupku koji je umanjio ljudska i manjinska prava da smo nešto postigli, naro?ito ?uvenim ?lanom 85. stav 1. koji je omogu?io velikim advokatskim kancelarijama da uzimaju monopol i obespravio zaposlene da ostvaruju svoja prava normalno u skladu sa zakonom i pred sudom
Niz problema imamo u primeni ne samo materijalnog prava, imamo niz problema u primeni uopšte procesnog prava i poštovanja Zakona o parni?nom postupku. Zakon o parni?nom postupku kae da su rokovi u radnom sporu skra?eni. Ne vidim da smo nešto postigli i sa tim skra?enim rokovima, a ne vidim ni novim Zakonom o parni?nom postupku koji je umanjio ljudska i manjinska prava da smo nešto postigli, naro?ito tim ?uvenim ?lanom 85. stav 1. koji je išao na ruku favorizacije zanimanja advokata i koji je omogu?io velikim advokatskim kancelarijama, ne pojedincima kao advokatima, da uzimaju monopol i obespravio zaposlene da ostvaruju svoja prava normalno u skladu sa zakonom i pred sudom. Onda su doveli u situaciju i sindikate i nevladine organizacije da moraju velika finansijska sredstva da izdvajaju da bi svoja prava mogle da ostvare osobe koje imaju pravo na sudsku zaštitu zagarantovanu Ustavom.
U Srbiji je poznato da veliki broj zaposlenih zaradu ne prima redovno, ili je uopšte ne prima. U ostvarivanju sudske zaštite, zaposleni mora uloiti nov?ana sredstva za pla?anje takse na tubu, moda i vešta?enja – kao sredstva za izvo?enje dokaza, da bi ostvario pravo na isplatu dugovanih zarada
Zakon o sudskim taksama onemogu?ava gra?ane da ostvare pravo na sudsku zaštitu. U slu?aju da poslodavac zaposlenom ne ispla?uje zaradu i da pravo na nov?ano potraivanje ne zastari, zaposleni se mora obratiti sudu. Shodno Zakonu o sudskim taksama, zaposleni – tuilac, je u obavezi da plati sudsku taksu, prema vrednosti sudskog spora. Samo u slu?aju utuenja za isplatu u visini minimalne zarade, tuilac je oslobo?en pla?anja sudske takse. U Srbiji je opštepoznata ?injenica da veliki broj zaposlenih ne prima redovno, ili uopšte ne prima, ugovorenu zaradu. U tom slu?aju, jedino sudskim putem moe ostvariti svoja prava. U ostvarivanju sudske zaštite zaposleni mora uloiti nov?ana sredstva za pla?anje takse na tubu, moda i vešta?enja – kao sredstva za izvo?enje dokaza, da bi ostvario pravo na isplatu dugovanih zarada. Mnogi radnici u Srbiji nemaju novac, za ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, shodno iznetom – i ko je onda u Srbiji obespravljen, poslodavac ili radnik?
U Srbiji nemate problem sa sindikatima koji pripadaju odre?enim centralama. Postoji problem sa velikim brojem tih tzv. ku?nih, dvorišnih, sobnih sindikata koji se formiraju, okupe se pet osoba, deset i kau: zašto bi imali kasu uzajamne pomo?i, mi ?emo iveti od provizije i jednostavno se tako regulisati
elela bih samo malo da zaka?im cifru od 25.000 registrovanih sindikata, koji se upisuju kod trenutno nadlenog dravnog organa koji vodi registar sindikata, a to je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ne mogu da shvatim da neki sindikat moe da egzistira kod poslodavca, a da nije registrovan. Postoji problem da je najlakše registrovati sindikat, jer registracijom on sti?e status pravnog lica i ti sindikati se onda bave svim i sva?im. Ne?ete vi nikad imati na sceni Srbije problem sa sindikatom koji pripada, a svaki sindikat i svaki nivo i oblik organizovanja i delovanja mora da se registruje trenutno i taj nivo prema našem opštem aktu, a to je status odre?ene organizacije, on sti?e status pravnog lica, ali on se pridrava statuta odre?ene centrale. U Srbiji nemate problem sa sindikatima koji su registrovani, koji pripadaju odre?enim centralama. Postoji problem sa velikim brojem tih tzv. ku?nih, dvorišnih, sobnih sindikata koji se formiraju, okupe se pet osoba, deset i kau: zašto bi imali kasu uzajamne pomo?i, mi ?emo iveti od provizije i jednostavno se tako regulisati.
UGS “Nezavisnost” je predloio da se reprezentativnost utv?uje prema teku?em ra?unu sindikata. U jednom trenutku kad se utvr?ivala reprezentativnost, ispostavilo se da ima ve?i broj pristupnica nego zaposlenih u Srbiji. Zna?i, reprezentativnost se vrlo lako moe proveriti na osnovu izvoda o uplati ?lanarine
elela bih da zaka?im pitanje Odbora za utvr?ivanje reprezentativnosti. Problem utvr?ivanja reprezentativnosti, shodno trenutno Zakonu o radu je neprimena tih odredbi Zakona o radu, gde se utvr?uje i normalno gde je na tripartitnom nivou formiran taj Odbor za utvr?ivanje reprezentativnosti. ?injenica da su tu postojale razne varijante, da su se socijalni partneri, prvenstveno govorim u ime Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, odrekli ?ak i konsenzusa što se ti?e Poslovnika rada Odbora. ?ak smo još jednu stvar predlagali, neka se zadovolje svi kumulativni uslovi shodno Zakonu o radu, koji sindikat moe prvo da bude registrovan i kako da se utvr?uje reprezentativnost, ali smo predloili jednu jako bezna?ajnu situaciju, neka se utvr?uje reprezentativnost prema teku?em ra?unu. Prema teku?em ra?unu sindikata. Mogu da imam pet miliona pristupnica, u jednom trenutku kad se utvr?ivala reprezentativnost, ispostavilo se da ima ve?i broj pristupnica nego zaposlenih u Srbiji. Zna?i, reprezentativnost se vrlo lako moe proveriti na osnovu izvoda o uplati ?lanarine.
“Nezavisnost” je u februaru krenula sa inicijativom za uvo?enje sudova rada. Vrlo malo bi se tu izmenilo u okviru Zakona o parni?nom postupku, iskoristila bi se materijalna sredstva u Zakonu o ure?enju sudova. Ovo stanje stvari u Srbiji primenom procesnog prava i materijalnog prava je potpuno neodrivo
Vratila bih se na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu i ovim šta smo sve izgubili sa reformom sudstva. Me?utim, znamo da su sudski sporovi ne samo u okviru parni?nih sporova nego i krivica, da su stajali dok se tzv. reforma nije završila. Sad imamo novi nalet i znamo da je formirana radna grupa oko izmena i dopuna Zakona o parni?nom postupku, Zakona o vanparni?nom postupku, Zakona o izvršenju i obezbe?enju. Znamo šta se dešavalo sa Zakonom o parni?nom postupku. Ujedinjeni granski sindikati su podneli ustavnu inicijativu po pitanju neustavnosti ?lana 85. stav 1. Zakona, ali i zbog sporosti sudstva, da bilo ko u ovoj zemlji ostvari svoje pravo na sudsku zaštitu, na pravi?na su?enja, a prvenstveno u okviru korpusa prava iz rada i na osnovu rada, mi smo u februaru mesecu kao Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost krenuli sa inicijativom za uvo?enje sudova rada. Vrlo malo bi se tu izmenilo u okviru Zakona o parni?nom postupku, iskoristila bi se materijalna sredstva u Zakonu o ure?enju sudova i iskoristila bi se materijalna i sredstva i stru?na snaga, da bi se jednostavno bre i efikasnije došlo do meritorne odluke suda, bez obzira primenom materijalnog prava koliko bi ona bila u odre?enom slu?aju procentualno zadovoljavaju?a za zaposlenog ili ne. Jednostavno, ovo stanje stvari u Srbiji primenom procesnog prava i materijalnog prava je potpuno neodrivo.
(Sla?ana Kikovi?, UGS “Nezavisnost”)