Zakon o radu je  u svakom slu?aju jedan od veoma važnih zakona, kako za svet rada, tako iza svet kapitala. Zakon o radu iz 2005. godine, posle sedam godina primene, o?igledno zahteva da se izvrše odre?ene izmene ovog zakona. Pre svega, Ministarstvo je dobilo razne inicijative i predloge za izmene ovog zakona, kako preko Saveta za konkurentnost Republike Srbije, tako regulatorne reforme, zatim socijalnih partnera, udruženja poslodavaca, sindikata, itd. S obzirom da su predlozi koji se odnose na Zakon o radu negde su i kontradiktorni, ministarstvo je tu da okupi sve zainteresovane strane i da se na?u neki zajedni?ki interesi, odnosno najbolja rešenja koja ?e pomo?i da se Zakon o radu sprovodi, da se obezbe?uje zaštita zaposlenih, a da s druge strane poslodavci ne budu ometeni u svom funkcionisanju zbog nekih formalnosti, birokratskih stvari koje su nepotrebno sadržane u Zakonu o radu.

Ministarstvo je pripremilo po preporukama MMF jednu radnu verziju nacrta izmena i dopuna Zakona o radu i dostavilo ga Socijalno ekonomskom savetu 31.10.2011. godine. Me?utim, taj nacrt zakona nije krenuo u proceduru, jer ga SES nije razmatrao

Ministarstvo je pripremilo po preporukama MMF jednu radnu verziju nacrta izmena i dopuna Zakona o radu i dostavilo ga Socijalno ekonomskom savetu RS u kome su zastupljeni svi predstavnici socijalnih reprezentativnih partnera. Ta verzija sadrži dve klju?ne stvari u Zakonu o radu koje su se naj?eš?e pojavljivale kao sporne, a to je trajanje rada na odre?eno vreme i obra?un otpremnine kod utvr?ivanja viška zaposlenih prilikom prestanka radnog odnosa, koji se po Zakonu o radu, kao minimum prava, vezuje za ceo radni vek, nezavisno da li je zaposleni kod prethodnog poslodavca primio otpremninu ili nije. Zato smo imali ?esto slu?ajeve da zaposleni po više puta po ovom osnovu za isti period prime otpremninu. Tu je neformalno postignuta saglasnost i sindikata i poslodavaca da takvo rešenje treba izmeniti i da nije pravedno. Me?utim, taj predlog, taj nacrt zakona, koji je dostavljen SES 31. 10. 2011. godine, nažalost, nije krenuo u proceduru, jer ga SES nije razmatrao.

Sledi nam jedna intenzivna aktivnost na radu na izmenama i dopunama Zakona o radu u jednom širem sastavu, gde svi predlozi treba da se razmotre, uklju?uju?i i socijalne partnere i sve zainteresovane strane

S druge strane, Ministarstvo je formiralo jednu širu radnu grupu za izmene Zakona o radu, još pre nekoliko godina, gde su pored predstavnika socijalnih partnera, reprezentativnih udruženja poslodavaca i sindikata, u?estvovali i stru?njaci u oblasti radnog prava, a to su profesori radnog prava Univerziteta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i predstavnici suda, gde su se razmatrali predlozi i inicijative za izmene i dopune Zakona o radu, tako da su u okviru te grupe na?injeni neki predlozi, odnosno sakupljeni su svi predlozi i razmatrani sa aspekta njihove uskla?enosti sa me?unarodnim standardima, zainteresovanosti socijalnih partnera da te neke izmene u?u u Zakon o radu. Me?utim, ovo pitanje ostaje ovoj vladi da razreši.

Ministarstvo ne treba da zauzme jednu ili drugu stranu, nego da jednostavno okupi socijalne partnere i da se na?e najširi mogu?i konsenzus za izmene Zakona o radu

Prema planu rada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, predložilo je Vladi da u okviru plana rada Vlade predvidi donošenje, odnosno usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu krajem septembra 2013. godine, što zna?i da nam sledi jedna intenzivna aktivnost na radu na izmenama i dopunama Zakona o radu u jednom širem sastavu, gde svi predlozi treba da se razmotre, uklju?uju?i i socijalne partnere i sve zainteresovane strane. Ministarstvo je u poziciji da mora da ispoštuje ono na šta se država obavezala prema me?unarodnim ugovorima, a to je da se obezbedi minimum standarda koji su propisani, kako konvencijama Me?unarodne organizacije rada, UN, tako i drugim me?unarodnim aktima. Ne bih dalje dužila, otvoreni smo za svaku saradnju, ministarstvo ne treba da zauzme jednu ili drugu stranu, nego treba da jednostavno okupi socijalne partnere i da se na?e najširi mogu?i konsenzus za izmene Zakona o radu.

(Snežana Bogdanovi?, šefica Odseka za unapre?enje u oblasti rada i prava po osnovu rada u zemlji i inostranstvu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja)