Konsultativni sastanak o radnoj verziji publikacije „Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad“
Cilj sastanka:
Na konsultativnom sastanku prezentovana je radna verzija publikacije „Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad“, koja je nastala u okviru projekta "Smanjenje rada na crno kroz umrežavanje institucija i transparentniji rad inspekcije rada". Publikacija se sastoji iz tri dela. U prvom delu publikacije, čiji je autor Miloš Savić, ekspert za informacione tehnologije, kroz reprezentativne primere iz srodne informatičko-poslovne prakse, predstavljen je mogući način funkcionisanja Informacionog sistema za potrebe Inspektorata za rad (ISIR), bez namere da se utiče na definisanje poslovnih procesa. U drugom delu predstavljene su koristi od uspostavljanja informacionog sistema za potrebe Inspektorata za rad. Autorke drugog dela su prof. dr Ksenija Petovar i Milena Vujović. Treći deo publikacije sadrži predloge izmena propisa neophodnih za uspostavljanje ISIR-a, koje je napisala Nataša Nikolić.
Zaključci sa konsultativnog sastanka biće uključeni u finalnu verziju publikacije.
O projektu:
Projekat "Smanjenje rada na crno kroz umrežavanje institucija i transparentniji rad inspekcije rada" je deo trogodišnjih aktivnosti Fondacije “Centar za demokratiju”, usmerenih ka suzbijanju neformalne zaposlenosti i sive ekonomije i podržan je od strane Solidar Suisse – Kancelarije u Srbiji u okviru programa Dostojanstven rad. Centar za demokratiju je u 2013. godini organizovao konsultativne sastanke, na kojima su učestvovali predstavnici državnih institucija, privrednih subjekata, sindikata, nevladinih organizacija i akademske zajednice, na kojima se razgovaralo o sivoj ekonomiji i neformalnoj zaposlenosti, u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja za njeno suzbijanje. Kao rezultat konsultativnih sastanaka nastala je publikacija "Dostojanstven rad i siva ekonomija", u kojoj su predstavljene preporuke za suzbijanje neformalnog rada i sive ekonomije, od kojih su neke usvojene prilikom donošenja Izmena i dopuna Zakona o radu.
U 2014. godini, kao rezultat analiza i istraživanja, ankete inspektora rada i konsultacija sa predstavnicima Inspektorata za rad, Međunarodne organizacije rada, sindikata, Unije poslodavaca Srbije, nevladinih organizacija i predstavnicima akademske zajednice, izrađen je predlog praktične politike “Srbija bez rada na crno – unapređenje uloge inspekcija rada u suzbijanju neformalne zaposlenosti” i publikacija “Efikasnija uloga Inspekcija rada u suzbijanju rada na crno”. U Predlogu praktične politike date su preporuke za unapređenje uloge inspekcije rada u suzbijanju neformalne zaposlenosti, među kojima su uspostavljanje informacionog sistema i pokretanje zasebne internet stranice Inspektorata za rad, od kojih je druga ostvarena – Inspektorat za rad je u aprilu 2015. godine pokrenuo podsajt u okviru sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kroz projekat "Smanjenje rada na crno kroz umrežavanje institucija i transparentniji rad inspekcije rada" načinjen je korak dalje i u radnoj verziji publikacije „Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad“ predstavili smo mogući način funkcionisanja ISIR-a, koristi od njegovog uspostavljanja i potrebne izmene propisa. Uspostavljanje informacionog sistema za potrebe inspektorata za rad do sada su podržali: Unija poslodavaca Srbije, UGS Nezavisnost, Centar modernih veština, Udruženje za zdravlje i bezbednost na radu Srbije, Centar za dostojanstven rad, Udruženje za reviziju pristupačnosti, Fondacija Dokukino, Timočki klub, Udruženje Forum civilne akcije – FORCA, Udruženje građana Zajedno zajedno, Resurs centar Majdanpek, Centar za ljudska prava Niš, Protecta, ENECA (Economic Expert Community Association) iz Niša, Udrženje preduzetnica Artesa, Ženska inicijativa vojvodine-Živo, Osvit – Udruženje Romkinja, filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu i dr.
Mesto i vreme održavanja sastanka:
Konsultativni sastanak održan je u četvrtak, 24. septembra 2015. godine, u Beogradu, u hotelu Palas.
Organizator: Fondacija “Centar za demokartiju”
Fondacija “Centar za demokratiju” osnovana je 1994. godine od strane grupe istaknutih intelektualaca.
Tokom poslednjih devet godina svog rada Centar za demokratiju posebnu pažnju usmerava na ekonomska, socijalna i kuturna prava i zalaže se za dostojanstven rad u Srbiji, kroz projekte: “Povratak žena na tržište rada”, “Snaga društvene odgovornosti – Država, biznis i građani u zaštiti ekonomskih i socijalnih prava”, “Žene, zapošljavanje VS siromaštvo”, “Kako lakše i brže do posla”, “Snaga društvene odgovornosti – Za izmenu pravnog okvira i unapređenje ljudskih prava zaposlenih”, “Svi imamo pravo na bezbedno radno mesto”, “Balkanska mreža za dostojanstven rad”, “Dostojanstven rad za svakog”, “Jednake na poslu”, “Ka efikasnijem suzbijanju neformalnog rada i sive ekonomije”, “Zaustavimo korupciju koja ugrožava dostojanstven rad”, “Efikasnija uloga građana i civilnog društva u nadzoru i zaštiti radnih prava”, “Efikasnija uloga Inspekcija rada u suzbijanju rada na crno”, “Građani za reformu inspekcija” itd. U ime Centra za demokratiju na sastanku su učestvovale Ksenija Petovar, programska direktorka i koautorka publikacije „Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad“, Nataša Vučković, generalna sekretarka, Bojana Ružić, koordinatorka programa i Milena Vujović, koordinatorka projekta “Smanjenje rada na crno kroz umrežavanje institucija i transparentniji rad inspekcije rada” i koautorka publikacije.
Učesnici:
Sastanku su prisustvovali:
▪ Maja Ilić, Inspektorat za rad
▪ Rade Dragović, Direkcija za elektronsku upravu
▪ Jugoslav Stojiljković, Direkcija za elektronsku upravu
▪ Vesna Ristić, Tržišna Inspekcija
▪ Branislav Dobrosavljević, Agencija za privredne registre
▪ Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje
▪ Dragan Radović, član Udruženja poslodavaca Srbije
▪ Milan Stefanović, USAID BEP projekat
▪ Ivan Dragošan, USAID BEP projekat
▪ Saša Jelić, USAID BEP projekat
▪ Jovana Stefanović, USAID BEP projekat
▪ Saša Dimitrijević, predsednik Granskog sindikata građevine, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede „Nezavisnost“
▪ Sanja Paunović, Savez samostalnih sindikata Srbije
▪ Zora Veselinović, Savez samostalnih sindikata Novog Sada i opština
▪ Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju
▪ Lidija Kuzmanov, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
▪ Ivana Vlaović, Prekršajni sud u Beogradu
▪ Milojka Zarubica, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu i
▪ Snežana Milčić, Udruženje građana Zajedno zajedno.
Moderator:
Sastanak je moderirala Bojana Ružić.
Prezentacija radne verzije publikacije „Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad“
Na početku sastanka Milena Vujović predstavila je projekat “Smanjenje rada na crno kroz umrežavanje institucija i transparentniji rad inspekcije rada”, u okviru koga je nastala publikacija „Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad“, nakon čega je prezentovala i sam informacioni sistem. Ona je predstavila namenu informacionog sistema, preduslove za njegovo uspostavljanje, korisnike i način funkcionisanja ISIR-a i funkcije sistema, odnosno mogućnosti koje pruža ovakav informacioni sistem, kao što su: notifikacije, podsistem za pretragu, baza znanja, kontrolne liste, segmentacija podataka, analiza rizika, planiranje budućih aktivnosti – kreiranje listi firmi za kampanjski inspekcijski nadzor, šabloni i automatizovano kreiranje dokumenata, analitika i izveštavanje.
Ksenija Petovar govorila je o koristima od uspostavljanja informacionog sistema i istakla da su inspektori rada u anketi, koju je Centar za demokratiju sproveo u 2014. godini kao najveći problem u tehničkoj opremljenosti Inspektorata za rad naveli nedovoljno umrežene i dostupne podatke i nepostojanje jedinstvene i dostupne baze podataka, odnosno informacionog sistema.
Rasprava o radnoj verziji publikacije
Nakon uvodnog dela data je reč učesnicima. U diskusiji su učestvovali Maja Ilić (Inspektorat za rad), Rade Dragović (Direkcija za elektronsku upravu), Ivan Drgošan i Milan Stefanović (USAID BEP), Dragan Radović (Unija poslodavaca Srbije), Vesna Ristić (Tržišna inspekcija), Zoran Martinović (Nacionalna služba za zapošljavanje), Branislav Dobrosavljević (Agencija za privredne registre) i Jovan Protić (Međunarodna organizacija rada).
Maja Ilić (Inspektorat za rad) je na početku svog izlaganja istakla činjenicu da Inspektorat za rad nema informacioni sistem i da je dobro što se Centar za demokratiju zalaže za njegovo uspostavljanje. Dodala je da Inspekcija rada u poslednjih deset godina sama ukazuje da joj je neophodan informacioni sistem, ali da im nisu bila odobrena budžetska sredstva za njegovo pokretanje. Predstavnica Inspektorata za rad ukazala je na slabu tehničku opremljenost ove službe. Ona je rekla da se podrazumeva da bi svaki inspektor trebalo da ima lap top, ali da je realnost takva da, na primer, u Vranju, Prokuplju i nekim drugim gradovima u Srbiji raspolažu sa možda jednim ili dva računara i da je iz navedenih razloga dobro što Centar za demokratiju ukazuje na značaj samog informacionog sistema za potrebe Inspektorata za rad. Takođe je navela da je za sada Inspektorat za rad zaključio sporazum sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja i da je inspektorima omogućen uvid u određene podatke kojima raspolaže ova intitucija, što značajno olakšava njihov rad i dodala da smatra da bi inspekcija rada imala korist od pristupa podacima svih drugih relevantnih institucija. Ilićeva je skrenula pažnju da u publikaciju treba da se unesu odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru koje se odnose na nadzor neregistrovanih subjekata i da bi bilo dobro da se terminologija karakteristična za razvoj informacionih sistema treba da se uskladi sa terminologijom koju inspektori uobičajeno koriste.
Rade Dragović (Direkcija za elektronsku upravu) govorio je o ulozi Direkcije u reformi inspekcijskog nadzora, projektu uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema putem koga će biti povezane sve inspekcije i aktuelnostima u ovoj oblasti. Dragović je skrenuo pažnju da je formirana Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor, da se njen rad može pratiti na sajtu www.inspektor.gov.rs i da su članovi Komisije potpredsednici Vlade, ministri i rukovodioci pojedinih inspekcija i dodao da, u skladu sa tom novinom i nekim drugim odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru, treba upotpuniti publikaciju. Predstavnik Direkcije za elektronsku upravu govorio je i o studijskoj poseti Republici Srpskoj i o tamo uspostavljenom Generalnom inspektoratu u kojem su objedinjene sve inspekcije. Dodao je da su u pripremi Zakona o inspekcijskom nadzoru, u posetama Republici Srpskoj u drugim aktivnostima i analizama Direkcije za elektronsku upravu imali svesrdnu pomoć USAID BEP projekta. Prema njegovim rečima, Direkcija za elektronsku upravu je počekom ove godine raspisala tender za grupu stručnjaka koja će izvršiti analizu poslovnih procesa u svim inspektoratima i do marta ili aprila 2017. godine izraditi dokumentaciju koja će biti osnov za sledeću fazu, a to je implementacija informacionog sistema u svim inspekcijama. Dragović je dodao da su planirana sredstva i za opremu inspektora i da je, prema njegovim rečima, uspostavljanje informacionog sistema država postavila kao strateški cilj, što garantuje Zakon o inspekcijskom nadzoru i uspostavljanje Koordinacione komisije. Prema njegovim rečima nezavisna analiza, odnosno publikacija Fondacije Centar za demokratiju „Informacioni sistem za potrebe inspektorata za rad“ biće veoma korisna, posebno sa aspekta analize koristi od uspostavljanja informacionog sistema koju Direkcija za elektronsku upravu nije sagledala na takav način i dodao da aktivnostima koje je preduzela Direkcija nedostaje vidljivost.
Ivan Dragošan (USAID BEP projekat) govorio je o projektu uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema putem koga će biti povezane sve inspekcije i rekao da je jedan od glavnih ciljeva projekta koordinacija inspekcijskih organa i povećanje efikasnosti rada samih inspektora. Prema njegovim rečima, jedna od ključnih pretpostavki je da će postojati saradnja sa eksternim sistemima, tj. drugim institucijama i da je jedna od ključnih stvari koju treba uzeti u obzir kada jedinstven informacioni sistem za inspekcije bude uspostavljen, njegova otvorenost za međusobnu razmenu podataka sa nekim drugim sistemima. Drugim rečima, taj projekat ne isključuje postojeće informacione sisteme drugih institucija, koji se mogu povezati sa platformom inspekcija. Dragošan je istakao da se primena informacionih tehnologija danas propisuje kao sastavni deo procedura rada i dodao da je jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje inspekcijskog nadzora jedan od ključnih faktora za uspešnu primenu svih odredbi Zakona o inspekcijskom nadzoru. Prema njegovim rečima, važnost ovakvog informacionog sistema je prepoznata od strane Direkcije za elektronsku upravu, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa i same Vlade i obezbeđena su budžetska sredstva za njegovo uspostavljanje. Dragošan je na kraju ponovio da će biti uspostavljena zajednička platforma koja će obuhvatiti rad svih inspekcija i da će biti identifikovani poslovni procesi koji su zajednički za rad svih inspekcija, ali i da svaka inspekcija ima specifičnosti u svom radu i da ideja i preporuka jeste da se razvijaju specifični segmenti za pojedinačne inspekcije, a u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Milan Stefanović (USAID BEP projekat) predstavio je detaljnije jedinstven informacioni sistem putem koga će biti povezane inspekcije. Prema njegovim rečima, radi se o zajedničkoj platformi u kojoj će biti sadržane informacije, podaci i uopšte aplikacije od značaja za sve inspekcije i po sistemu podsistema inspekcije će biti priključene na tu zajedničku platformu. Stefanović je naveo primer Tržišne inspekcije, koja već ima uspostavljen informacioni sistem koji se trenutno prilagođava i biće deo budućeg jedinstvenog informacionog sistema i koji podseća na informacioni sistem za Inspektorat za rad, predstavljen u publikaciji Centra za demokratiju. Dodao je da uzimajući to u obzir treba prilagoditi publikaciju i ažurirati je u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Takođe je govoreći o Generalnom inspektoratu u Republici Srpskoj, ukazao na njegove nedostatke i ocenio da je rešenje primenjeno u Srbiji bolje i da inspekcije treba da ostanu u okviru Ministarstava i i drugih organa i da oni treba da koordiniraju njihov rad, samostalno i preko Koordinacione komisije. Stefanović smatra da nije potrebno donositi poseban Zakon o inspekciji rada i da specifičnosti inspekcije rada treba detaljnije izraziti u Zakonu o radu. On je dodao da su mišljenja inspektora o reformi inspekcijskog nadzora i uspostavljanju informacionog sistema podeljena, ali da bi se njegovim uspostavljanjem stalo na put lošem radu službi i korupciji i obezbedila transparentnost. Stefanović je naveo primere ponavljanja nadzora u firmama koje pravilno posluju i inspektora koji je imao 120 otvorenih predmeta od kojih nijedan nije zatvoren i još jednom ponovio da će informacioni sistem obezbediti transparentnost i omogućiti procenu rizika, tj. izračunavanje algoritma procene stepena rizika. Prema njegovim rečima, transparentnost će obezbediti suzbijanje korupcije, onemogućiti nesavestan rad, povećavati stručnost i odgovornost itd. On je na kraju dodao da je prema članu 48 Zakona o inspekcijskom nadzoru inspektor dužan da koristi jedinstven informacioni sistem, ali da sve zavisi od direktora inspekcija, koje će biti koordinirani kroz Koordinacionu komisiju, Ministarstava državne uprave i lokalne samouprave i drugih aktera koji pružaju podršku.
Dragan Radović (Unija poslodavaca Srbije) svoje izlaganje započeo je pitanjem da li bi uvođenje informacionog sistema za potrebe Inspektorata za rad značilo prevođenje sto hiljada radnika zaposlenih na crno u legalne tokove, što bi na godišnjem nivou donelo 120 miliona evra budžetskih prihoda (ukoliko bi se uzeli u obzir doprinosi na minimalne zarade, koji iznose 100 evra). Ili je reč o dvesta hiljada radnika na godišnjem nivou i dodao da je to više pitanje za Inspektorat za rad i Poresku upravu. Nakon toga je naveo podatke iz 2013. godine, kada je otkriveno samo 5500 radnika zaposlenih na crno. Takođe je ukazao na procenu da oko dvesta hiljada radnika prima zvanično platu po minimalnoj osnovici, a značajnu razliku zarade na ruke i postavio pitanje zašto Inspektorat za rad to ne kontroliše. Prema njegovim rečima, glavni uzroci rada na crno su “katastrofalan rad Poreske uprave i Inspektorata za rad” i previsoki porezi i doprinosi. Radović je dodao da ne misli da su porezi i doprinosi previsoki za najniže isplaćene zarade i da smatra da smanjenje rada na crno ne mora da prati otvaranje novih radnih mesta, već da “radna mesta već postoje, samo radnike treba prevesti sa rada na crno u rad sa prijavom”. Dodao je da rad na crno prvo treba da se suzbije u privrednim subjektima koja imaju po više desetina, pa čak i više stotina radnika na crno, a da male firme kojima je to jedini način preživljavanja treba ostaviti za kraj i pomenuo zloupotrebu uputa studentskih i omladinskih zadruga. Na osnovu svog iskustva i baljenja temom sive ekonomije izneo je i stav da firme koje rade u sivoj zoni brže propadaju i da je zadatak Poreske uprave, Inspektorata za rad i Tržišne inspekcije da ih spasu od propadanja. Kao zaključak je istakao da je predlog za uspostavljanje informacionog sistema za potrebe Inspektorat za rad izuzetno dobar i da treba da se primeni, kao i da veruje da je lSlR potreban lnspektoratu i da daje dobra rešenja.
Vesna Ristić (Tržišna inspekcija) potvrdila je da Tržišna inspekcija ima informacioni sistem od 2010. godine i da im dosta služi u radu, ali da je s obzirom na to da je pokazao određene slabosti u toku razvijanje boljeg informacionog sistema, koji će biti funkcionalan od 1. oktobra ove godine. Ristićeva je rekla da su u toku obuke inspektora, načelnika i menadžmenta Ministarstva, odnosno Tržišne inspekcije i da će se informacioni sistem fazno uvoditi u rad (Prema njenim rečima, od 1. oktobra će se u informacioni sistem unositi kontrole koje čine tržišni nadzor, dok će se u novembru ili decembru početi sa unosom podataka koje se odnose na tzv. opšti nadzor, gde spada i siva ekonomija). Prema njenim rečima, razvoj informacionog sistema Tržišne inspekcije takođe je započet analizom poslovnih procesa, na isti način kao što je urađeno u publikaciji “Informacioni sistem za potrebe Inspektorata za rad” i ona se slaže da to treba da radi neka nezavisna organizacija, jer bi prema njenom mišljenju zaposleni u ministarstvima, odnosno inspektoratima bili subjektivni. Dodala je da smatra da je Centar za demokratiju u publikaciji došao do nivoa funkcionalne specifikacije i da bi informacioni sistem trebalo da zaživi. Ristićeva je detaljno objasnila način na koji funkcioniše informacioni sistem Tržišne inspekcije i dodala da se u velikoj meri podudara sa zamišljenim načinom funkcionisanja ISIR-a. Ona smatra da treba da se nastavi uvođenje informacionih sistema i da je dalje povezivanje sa drugim institucijama takođe potrebno i veoma važno, kao i da je poželjno povezivanje sa Poreskom upravom, MUP-om, APR-om itd. Kako ona navodi, tržišna inspekcija je preduzela korake ka povezivanju sa APR-om. Prema njenom mišljenju, umrežavanje sa drugim institucijama će inspektorima omogućiti da budu efikasniji, olakšaće im rad i omogućiti da budu jedinstveniji. Takođe će doprineti transparentnosti i onemogućiti da inspektor ide samo kod jednog subjekta, a da neko nikad nema posetu inspekcije ili da se kod jednog subjekta vrši nadzor, na primer, za deset propisa, a kod drugog samo za jedan zakon. Prema njenim rečima, informacioni sistem će načelnicima značajno olakšati planiranje nadzora i omogućiti da izvrše analizu rizika. Naime, omogućiće im da jednostavno dođu do podataka gde je nadzor izvršen više puta, gde nije izvršen nikada. Ona je dodala da ne treba na isti način tretirati firmu gde je gušća naseljenost (na primer Merkator na Novom Beogradu) i na primer porodičnu prodavnicu u selu. Ristićeva je potvrdila uočene nedostatke vezane za Generalni inspektorat u Republici Srpskoj, ali je dodala da su inspektori u Tržišnoj inspekciji u Republici Srpskoj imali veliki otpor kada se uvodio informacioni sistem, no da su nakon njegovog uvođenja spoznali njegove prednosti i da sada odbijaju da idu na teren ukoliko im se pokvari lap top, s obzirom da im u velikoj meri olakšava rad i još jednom je praktično objasnila kako funkcioniše informacioni sistem – ukoliko inspektor ode u kontrolu sa lap topom i unese osnovne podatke, sistem automatski ulazi u zapisnik, zapisnik ga odvede na rešenje, pokaže mu koje zakonske odredebe su prekršene, pruža mogućnost da se izda rešenje itd. U sistem se šablonski mogu ubaciti prekršajna prijava, prijava tužilaštvu, većina rešenja i tome slično. Prema njenim rečima, u sistemu je sve povezano, povezane su obaveze, upravne mere i kaznene mere i pored toga informacioni sistem pruža bazu znanja i na taj način dodatno olakšava rad inspektora, budući da omogućava da inspektori vide rešenja njihovih kolega ukoliko prilikom nadzora naiđu na problem sa kojim se nisu ranije susreli.
Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i bivši državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao je da su u prethodnom periodu ulagani napori kako bi se unapredio Inspektorat za rad, ali da nisu imali mnogo rezultata. Martinović je izrazio razočaranje što se u poslednjih godinu dana ništa nije promenilo i što zaposleni u inspekciji rada i dalje otežano rade, a da su im, prema njegovom mišljenju, uslovi verovatno na najnižoj lestvici u poređenju sa nekim drugim inspekcijama u Srbiji. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje je rekao da će se u narednom periodu videti da li će donošenje novog Zakona o inspekcijskom nadzoru imati značaja i dodao “da će još uvek morati svi u svojim dvorištima da se snalaze kako znaju i umeju” i da će, prema njegovom mišljenju, dosta vremena proteći dok ne zaživi potpuno zajednički inspekcijski nadzor i dok onda sve inspekcije ne budu na sličnom položaju. Martinović je rekao da, sa stanovišta organizacije koju predstavlja, ima pojačan interes da kontrola rada na crno bude što efikasnija, samim tim što će to onda dovesti do boljih pokazatelja na tržištu rada. Dodao je da Nacionalna služba za zapošljavanje ima informacioni sistem, koji pruža različite mogućnosti i da omogućava da svakog meseca objavljuju podatke koji se odnose na zapošljavanje i rekao da su to dobre baze, ali da su pored toga ušli u proces obezbeđivanja sredstava i planiranja reinženjeringa informacionog sistema. Martinović je postavio pitanje šta je potrebno zaista da se desi da dođe do uspostavljanja informacionog sistema inspekcije rada, a imajući u vidu procedure javnih nabavki i što se mora obezbediti kompatibilnost ovog sistema sa sistemima koji su razvijeni u Ministarstvu rada.
Ksenija Petovar je ukazala na mogućnost postojanja ozbiljnih otpora od strane aktera koji imaju korist od ovako neuređenog sistema i dodala da se sa tim suočavamo već decenijama, da svaki pokušaj da se uredi neka oblast je u stvari suočen sa otporima onih nevidljivih aktera. Prema njenim rečima, radi se o različitim interesnim grupama koje su na različite načine povezane sa vladajućim, nevladajućim, prikrivenim nosiocima moći, onima u mraku, u senci itd. Petovar je potvrdila da uspostavljanje ovakvog sistema nesumljivo doprinosi javnom dobru i javnom interesu, jačanju vladavine prava i pravne države i da je to nemoguće osporiti. Prema njenim rečima, ukoliko se što više aktera udruži i ukoliko mi ovu temu uspemo da postavimo na dnevni red, da je uvedemo u javnost, utoliko ćemo smanjiti prostor za otpore onih koji su protiv toga. Petovar je navela da je prema teoriji moći, moć mogućnost nametanja svoje volje u procesu donošenja odluke, ali da se moć ispoljava i na način da vi onemogućite da se određena tema nađe na dnevnom redu i dodala da je veoma važno da se ova tema u što većoj meri nađe na dnevnom redu, u javnom diskursu, da bi ljudi shvatili da je to nešto što je neophodno uraditi da bi se mnoge stvari i mnogi problemi, ne samo koji se tiču inspekcije rada, nego uopšte uredili u ovom društvu. Petovar je istakla važnost udruživanja i podelila sa skupom ideju Aleksis de Tokvila da treba razvijati umetnost udruživanja i zajedničkog rada i dodala da je bitno da se udruže svi akteri koji su zainteresovani za ovu temu i da je učine javnom.
Branislav Dobrosavljević (Agencija za privredne registre) pozdravio je organizaciju konsultativnog sastanka sa svim ključnim akterima. On se složio sa Ksenijom Petovar i dodao da je APR živi primer, koji potvrđuje njene navode. Prema njegovim rečima, stvaranjem Agencije za privredne registre i njenim otvaranjem 2005. godine prekinut je kanal korupcije koji se meri milionima evra, misleći na korupciju prilikom registracije preduzeća u Trgovinskim sudovima. Dobrosavljević je rekao da je neophodno praviti pritiske i uključivati javnost i naveo primer otvaranja Agencije za privredne registre uz prisustvo ambasadora, regionalnih direktora Svetske banke i USAID-a i ministara, čija je posledica bila prekid najvećih i najopasnijih otpora. Predstavnik APR-a podržao je napore Centra za demokratiju i organizaciju sastanka i istaknuo da je reč o prvorazrednoj temi. Dobrosavljević je učestvovao u razvijanju Generalnog inspektorata u Republici Srpskoj i prema njegovim rečima Svetska banka ovaj inspektorat i APR predstavlja kao primere za ugled. On se složio sa ocenama drugih učesnika da to nije najbolje rešenje i da treba zadržati samostalnost inspektorata pri ministarstvima, ali je imao veliku primedbu na to kako se gleda na koordinaciju inspekcija, odnosno na formiranje Koordinacione komisije i njene članove. Prema njegovim rečima, sve teorije upravljanja sistemima i projektima kažu da se sistemom ne može upravljati koordinacijom i da mora biti reč o upravljanju, a ne o koordinaciji. Dobrosavljević takođe smatra da je neophodno da postoji osoba koja bi lično odgovarala premijeru za uspeh projekta uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije, jer bi u suprotnom trebalo bar tri godine više da bi se nešto smisleno uradilo. Što se tiče rada Agencije za privredne registre, od početka su informatički orijentisani i imaju odličnu saradnju sa svim institucijama sa kojima su povezani i uputio je na Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja, na sajtu APR-a, putem koga je uspostavljena saradnja 16 ili 17 institucija, od kojih je jedna od najvažnijih Nacionalna služba za zapošljavanje. Prema njegovim rečima, u Registru mera i podsticaja regionalnog razvoja povezani su podaci registara svih uključenih institucija i Zavoda za statistiku i reč je o značajnom izvoru podataka. Dobrosavljević je skrenuo pažnju na to da razvijene zemlje imaju svoje informacione sisteme, koji se vrlo različito zovu i različiti su metodi upravljanja tim IS i da je neophodno da se uspostavi “informacioni sistem države Srbije” i dodao da je deset godina postojala težnja da se uspostavi Ministarstvo za informaciono društvo, koje je nakon 3 godine ukinuto, pa pripojeno Ministarstvu nauke, pa drugim ministarstvima i dodao da ima ozbiljnu primedbu na diskrepanciju koja postoji između bavljenja problematikom informacionog društva u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, pa i u Ministarstvu rada. Dodao je da govorimo o konkretnim inspekcijskim sistemima koji treba da se uklope u taj jedinstven sistem, dok sem Registra privrednih subjekata ne postoji nijedan od kapitalnih državnih registara spreman za interoperabilnost, a da je na današnjem nivou tehnike, vrlo jednostavno postići interoperabilnost, budući da postoje web servisi koji predstavljaju savršen metod za razmenu podatka, tehničkih prepreka za koordinaciju pojedinačnih inspektorata i njihovih informacionih sistema, ali koji po svojoj prirodi izoluju informacione sisteme tako da svaki može samostalno da radi. Drugim rečima, nema da postoji problem na nivou zakona, organizacije i obezbeđivanja odgovarajućih uslova pojedinačnim inspektoratima Dobrosavljević je dodao da očekuje od Direkcije za elektronsku upravu da će kroz projekat uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije obezebediti inspektoratima odgovarajuća sredstva, odnosno opremu. Prema njegovim rečima, Agencija za privredne registre je kroz dve donacije dobila kompletnu opremu, hardver i softver i sve ono što je bilo potrebno za prva tri meseca rada, uključujući i plate zaposlenih. Dobrosavljević je zaključio da u najvećoj meri podržava uspostavljanje informacionog sistema za potrebe Inspektorata za rad, da APR stoji na raspolaganju i da tehnička rešenja apsolutno postoje i to odavno i da misli da je jako važno da projekat Centra za demokratiju ostane nezavistan u odnosu na centralni projekat razvoja inspekcijkog informacionog sistema i uopšte reforme inspekcija, kojom koordinira Direkcija za elektronsku upravu. Na kraju je istakao da se APR povezao sa Tržišnom inspekcijom i da se upravo i Turistička inspekcija povezala na taj web servis, a da Tržišna inspekcija ima kompletnu sliku baze privrednih subjekata na raspolaganju u svome informacionom sistemu sa
