Tradicionalno „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2024“, 1. novembar 2024.
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatuje neznatan napredak naše države na putu ka pristupanju EU. Dokument je realističan, jer daje precizan „spisak“ blagih pomaka i nagomilanih problema u ključnim oblastima, ocenili su učesnici skupa „Javno čitanje Izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2024“.
Ova panel diskusija, u organizaciji Centra savremene politike i Fondacije Centar za demokratiju, održana je 1. novembra 2024. godine u Evropskoj kući u Beogradu.
Kako je istaknuto, za ubrzanje evropskog puta Srbije potrebno je da vlasti, odnosno donosioci odluka, ozbiljno shvate i preporuke Evropske komisije, ali i civilnog društva, koje je i dalje na meti verbalnih napada i „prljavih kampanja“. U tom kontekstu, naglašeno je da je potrebno u praksi primeniti zakone čije usvajanje je EK pozdravila, a odnose se na izborni proces, slobodu izražavanja i medija, poštovanje ljudskih prava…
Nemanja Todorović Štiplija: Sprovođenje koraka iz Reformske agende moglo bi da ubrza evropski put Srbije
Naglašavajući značaj razumevanja „poruka“ EK koje su sadržane u Izveštaju u Srbiji, Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, istakao je da zahvaljujući promenjenoj metodologiji, koja je na snazi od 2015, imamo mogućnost da još bolje vidimo „gde se Srbija nalazi u odnosu na prethodnu godinu“, kao i na druge kandidate i na potencijalne kandidate za članstvo u EU.
„Ako numerički izrazimo napredak Srbije na evropskom putu u odnosu na prethodni Izveštaj EK, on iznosi 0,06 – sa prošlogodišnje ocene 3,05 na 3,11. Ta ocena, koju smo izračunali, izazvala je veliku pažnju“, naveo je Štiplija.
Prema njegovom mišljenju, jedan od načina da se ubrza proces evropske integracije naše države biće i blagovremeno ispunjavanje koraka iz Reformske agende, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, a civilno društvo trebalo bi da ima važnu ulogu u monitoringu primene Agende.
Nataša Vučković: Institucije su nam slabe, uključujući parlament
Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju, istakla je u osvrtu na Izveštaj EK da je „ključno to što je napredak vrlo slab i ograničen“.
„Primetno je da je ove godine Evropska komisija izrekla velike pohvale Albaniji i Crnoj Gori. Drago nam je što te dve države napreduju, ali nam nije drago što je Srbija iza njih, a nekada je smatrana predvodnikom u procesu EU integracija. Naravno, u slučaju Srbije najvažnije oblasti ostaju vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom – institucije su nam slabe, posebna pažnja EK posvećena je radu parlamenta. Takođe, neusklađenost sa spoljnom polikom jedna je od velikih zamerki na račun Srbije u Izveštaju“, kazala je Nataša Vučković.
Plamena Halačeva: Pitanje članstva u EU jeste geostrateški izbor
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakla je da sadržina ovogodišnjeg Izveštaja EK pokazuje da se „proširenje vraća na vrh agende” EU, da „postoji novi zamajac u proširenju“, što pokazuje i činjenica da ćemo imati novog komesara koji će se baviti isključivo proširenjem.
„Izveštaj daje konkretne preporuke, pohvale, kao i probleme, i pokazuje da nema nazadovanja, ali u nekoliko poglavlja Srbija nije zabeležila napredak. Između ostalog, prekid u radu parlamenta uticao je na usporavanje reformi, i u Izveštaju se konstatuje da je potreban opipljiv napredak u poboljšanju izbornog procesa, kao i da je civilno društvo izloženo upornim verbalnim napadima i prljavim kampanjima“, istakla je Plamena Halačeva, uz kostataciju da je potrebna saradnja Vlade i civilnog društva.
Govoreći o problemima koji su „mapirani“ u Izveštaju, Halačeva je navela i da nezavisnost pravosuđa ostaje povod za zabrinutost, kao i situacija u domenu medija, zbog čega bi, između ostalog, trebalo primeniti nove medijske zakone i izabrati novi Savet Regulatornog saveta za elektronske medije.
Takođe, Plamena Halačeva je podsetila da je što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, u Izveštaju napomenuto da obe strane treba da primene sve sporazume, a što se tiče Beograda, naglašena je i neophodnost da se privedu pravdi odgovorni za prošlogodišnji napad u Banjskoj.
„Očekujemo i da se Srbija progresivno usklađivanje sa spoljnom politikom, uključujući restriktivne mere. Pitanje članstva u EU jeste geostrateški izbor“, rekla je Halačeva.
Bojana Selaković: Volela bih civilno društvo suštinski počne da utiče na istitucije
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, saglasila se da je Izveštaj realističan, jer odslikava stanje u svim delovima koji su deo pregovaračkih okvira.
„Situacija je u pojedinim segmentima poboljšana, recimo, imali smo neke nove zakone ili podzakone, ali dosta toga nije urađeno, Izveštaj detektuje dugotrajne probleme“, rekla je Bojana Selaković.
Prema mišljenju Bojane Selaković, Izveštaj EK mora da dobije na većoj važnosti, jer je i civilno društvo „dobrano počelo da gubi entuzijazam i poverenje da može da utiče na proces EU integracije“.
„Premijer je dao vrlo mlake poruke da je uopšte shvaćeno ono što je trebalo da se pročita o Izveštaju o napretku. Volela bih civilno društvo suštinski počne da utiče na istitucije, kako bi ovaj Izveštaj sledeće godine bio pozitivniji, budući da bez toga nećemo moći da idemo dalje na evropskom putu, dakle, da konačno probamo da uspostavimo jednu zaista otvorenu komunikaciju sa relevatnim donosiocima odluka koji bi trebalo da shvate kakva je odluka civilnog društva“, konstatovala je Selaković.
Jovana Spremo: Problem je što se usvojeni zakoni uglavnom ne primenjuju
U osvrtu na ocene EK koje se odnose na vladavinu prava (Poglavlje 23), Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) navela je da Izveštaj govori da je stanje isto – „ocena je ograničen napredak“.
„Na nekoliko mesta u Izveštaju se pominje da postoji određena ili umerena pripremljenost a istovremeno ograničen napredak, što tumačim tako da postoji unapređenje zakonodavnog okvira ali na terenu nema promena, dakle, zakoni se ne primenjuju. Što se tiče pravosuđa, EK konstatuje i da postoje ogromni pritisci, naročito kada je reč o radu sudija i tužilaca“, konstatovala je Jovana Spremo.
Spremo je napomenula da se iz Izveštaja može zaključiti da EK shvata da “nije dovoljno da promenimo samo zakone, već pravnu kulturu u ovoj državi“.
„Ne sme da se dogodi da predsednik i drugi visoki zvaničnici konstantno komentarišu otvorene slučajeve i rad sudija I tužilaca… Takođe, jedan od fokusa u Izveštaju odnosi se na nezavisne institucije – prvi put u delu koji se odnosi na zaštitnika građana konkretne kritike na rad, uključujući odnos prema civilnom društvu i neinsistiranje na primeni sopstvenih preporuka, a dosta pažnje posvećeno je i diskriminaciji, govoru mržnje, tabloidnim kampanja prema civilnom društvu, medijima i svima koji kritikuju vlasti“, ocenila je Jovana Spremo.
Jelena Pejić Nikić: Borba protiv organizovanog kriminala i dalje slaba tačka
Govoreći o Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenila je da Izveštaj daje pregled stanja, što je veoma važno budući da se zbog „zatvorenosti“ Ministarstva za unutrašnje poslove Srbije često ne može sagledati situacija u važnim oblastima.
„Ocena za napredak Srbije u ovom segmentu je trojka, dakle, ista kao prošle godine, dok je ocena za spremnost 2,5, što je za pola ocene više. Recimo, napredak u borbi protiv organizovanog kriminala veći je u Ukrajini, gde je ratno stanje, nego u Srbiji. Što se tiče pozitivnih pomaka, EK primećuje sporazum Srbije sa Fronteksom, poboljšanje policijske i pravosudne saradnje sa institucijama EU, a pohvaljena je i za upravljanje migracija. S druge strane, istaknuto je da su potrebna poboljšanja u oblasti kao što su azil i vizna politika“, kazala je Jelena Pejić Nikić.
Pejić Nikić je napomenula da je Srbija dobila dvojku u podoblasti koja se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala, gde je istaknuto i nerešavanje „slučaja Banjska“, te da je pozvana da unapredi vođenje finansijskih istraga.
Dragana Đurica: Ekonomija trpi zbog slabosti vladavine prava
Prema rečima Dragane Đuriće, generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji, ocene koje je Srbija dobila od EK iz oblasti ekonomije jesu u „izvesnoj meri bolji nego u oblasti vladavine prava ali se vidi i da je napredak ugrožen upravo zbog problema u vladavini prava”.
„Makroekonomski parametri nisu loši, jer se u Izveštaju konstatuju smanjenje inflacije, fiskalnog deficita, javnog duga… Međutim, stanje na terenu, kada se procenjuje tržišna ekonomija, jeste znatno drugačije, jer imamo nedostatak kvalifikovane radne snage, manjak investicija u inovacije, izazove u upravljanju javnim investicijama i državnim preduzećima“, precizirala je Dragana Đurica.
Đurica je napomenula da postoje brojne prepreke, uključujući birokratske, „naročito za male privrednike“, ističući da su, recimo, porezi na plate u Srbiji „neuporedivo veći nego u Evropskoj uniji“.
Prema mišljenju Dragane Đurice, bilo bi korisno da se što pre otvori Klaster tri u pregovorima Srbije o članstvu u EU jer bi to moglo da doprinese povećanju konkurentnosti.
Miloš Đinđić: Neophodno reformisati javnu upravu
Govoreći o reformi javne uprave, jednog od segmenata Izveštaja u kojem je konstatovano da nema napretka, Miloš Đinđić, viši istraživač Centra za evropske politike, kazao je da EK ponovo poručuje da postoje probleme koji se odnose na vršioce dužnosti službenika na položaju, kao i da postoji potreba da se uspostavi jedinstven sistem za kapitalna ulaganja.
„Mi bolujemo od problema nedovršenih, nedovoljno primenjenih zakona. EK na nekoliko mesta govori o tome da nam nedostaju ljudski kapaciteti u javnoj upravi. To deluje suprotno uvreženom mišljenju da imamo glomaznu javnu upravu, ali nije reč samo o brojnosti, već i o kompetentnosti zaposlenih“, napomenuo je Miloš Đinđić.
Izvor: EWB
Foto: Tag Media
European Western Balkans (EWB)
Javno čitanje izveštaja EK o Srbiji 2024: Napredak ograničen, vlasti da ozbiljno shvate preporuke
Novinska agencija Beta / Dnevni evropski servis
Halačeva: EK očekuje da od Srbije dobije stratešku orijentaciju
Novinska agencija FoNet
Srbija zaostaje u EU procesu
Novi magazin / Beta
Halačeva: EK očekuje da od Srbije dobije stratešku orijentaciju
Danas / FoNet
Srbija je bila lider, a sada zaostaje: Javno čitanje izveštaja EK
Dnevni evropski servis (DES)
Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2024
