Građani ne znaju u kom roku je poslodavac obavezan da ih prijavi, ali su svesni da mogu da odbiju posao za koji im nije obezbeđena zaštitna oprema, neki su od nalaza ankete sa "lakim pitanjima" u vezi sa uslovima rada, koja je sprovedena tokom juna i jula 2014, u sklopu akcije za dostojanstven rad "Crno na belo" u 12 gradova Srbije.
Anketa je sprovedena u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Kladovu, Negotinu, Boru, Majdanpeku, Zaječaru, Knjaževcu, Nišu i Pirotu u okviru projekta
"Efikasnija uloga građana i civilnog društva u nadzoru i zaštiti radnih prava"
koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju sa partnerskim organizacijama "Zajedno zajedno" i "Dokukino" iz Beograda, "Timočki klub" iz Knjaževca i "Resurs centar" iz Majdanpeka, a podržava USAID preko Instituta za održive zajednice u okviru programa "Građansko društvo za budućnost".
3.490 osoba učestvovalo je u ovom kratkom istraživanju. Do 400 osoba odgovorilo je na svako od 8 pitanja, koja su izlistana na "greb greb" karticama poput onih u igrama na sreću.
Da li se igramo sa svojim pravima?
|
Tačan broj prekovremenih radnih časova dnevno znalo je 43,44% anketiranih, a to je 4 časa. Ostali ponuđeni odgovori su bili 2, 6 i 8 časova, a najviše ljudi se nažalost opredelilo za najveće brojeve prekovremenih radnih sati.
Nerešen je rezultat između onih koji misle da umesto korišenja godišnjeg odmora mogu da dobiju novčanu naknadu od poslodavca. Godišnji odmor je pravo koje po Zakonu pripada svakom zaposlenom i kog se niko ne može odreći.
Neprijavljeni radnici, odnosno rad na crno jedna je od najvećih boljki u ovoj oblasti, ali i u čitavom našem društvu. Čak 73,67% građana nije znalo u kom roku je poslodavac dužan da ih prijavi na obavezno socijalno osiguranje, dok je 26,32% znalo da je to rok od 3 dana od dana stupanja na rad.
Takođe, postavili smo pitanje o obimu rada na crno. 58% građana smatra da je 50-70% radno sposobnog stanovništva radno angažovano na ovakav način. Ispitanici nisu uvereni u podatak da "samo" 30% radno sposobnog stanovništva radi na crno.
Kod pitanja u vezi sa standardima bezbednosti i zdravlja na radu situacija je značajno bolja.
71,1% građana zna
da zaposleni može da odbije da obavlja posao za koji nije obezbeđena propisana zaštitna oprema,
ali i dalje 28,9% misli da zaposleni nema ovo pravo. Potencijalno, zdravlje 100 osoba iz našeg uzorka (3.490) može biti ugroženo na radnom mestu iz čistog neznanja
.
Međutim, ono čega građani nisu svesni jeste da i kada rade na crno mogu prijaviti povredu na radu. 60,64% građana nije znalo da da tačan odgovor, dok je samo 39,36% odgovorilo tačno.
Otpuštanje trudnica je tema na koju niko ne može biti ravnodušan i ona dobija zasluženu pažnju u medijima već nekoliko godina zaredom. Zahvaljujući tome smatramo da je i rezultat odgovora na pitanje da li je poslodavac dužan da produži ugovor o radu na određeno vreme trudnici/porodilji znatno bolji od ostalih. Tačno je odgovororilo 71,1 % građana koji su znali da je poslodavac dužan da trudnici produži ugovor o radu na određeno vreme do kraja porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta.
Kada je u pitanju zlostavljanje na radu, tačno polovina ispitanika znala je da na primeru prepozna mobing.
Rezultati su zabrinjavajući
Smatramo da su sveukupni rezultati zabrinjavajući, kao i mišljenje mnogih građana da im ne bi puno značilo i da poznaju svoja prava i da nema efikasnog sistema sankcija za one koji ih krše. Koalicija "Crno na belo" će nastaviti da kroz različite kanale pruža informacije građanima o pravima iz radnog odnosa, upućuje ih na relevantne institucije, čiji će rad nadzirati, ali ćemo kao i do sada ukazivati na dobru praksu i savesne poslodavce.
O dostojanstvenom radu u Srbiji zabeležili smo i neka svedočanstva. Video priče govore o borbi pojedinaca za svoja prava i dostojanstvo, preduzetništvu, kao i uspešnim pričama o udrživanju radnika čak i na inicijativu poslodavca. Prvih pet priča možete pogledati na
YouTube kanalu akcije Crno na belo
.
