Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Viktimološkim društvom Srbije organizovala je 30. juna 2015. u Beogradu nacionalnu konferenciju "Perspektive alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde u Srbiji".
Konferencija je deo projekta "Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde", kojim se promovišu i druge kaznene mere koje su alternativa kazni zatvora. Srbija je članica Saveta Evrope koja je u vrhu liste zemalja koje imaju problem prenaseljenosti zatvora. Primenom alternativnih sankcija se rasterećuju zatvorski kapaciteti, štede se budžetska sredstva i resocijalizuju osuđena lica. Alternativne sankcije predstavljaju veliki potencijal, naročito za počinioce koji ranije nisu osuđivani, za počinioce društveno manje opasnih krivičnih dela, mlade prestupnike i žene, kada se ima u vidu cilj krivičnog zakonodavstva – da se smanji kriminal.
Na konferenciji su predstavljena dosadašnja iskustva i problemi u primeni ovih mera, uspešni primeri iz inostranstva, perspektive u primeni mera restorativnog karaktera, posebno u odnosu na maloletnike, rezultati dosadašnjeg rada Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na uspostavljanju sistema izvršenja alternativnih sankcija, kao i zapažanja sudija o praksi izricanja i primene alternativnih sankcija.
Nataša Vučković, generalni sekretar Fondacije Centar za demokratiju istakla je činjenicu da je ovaj projekat podstaknut Rezoluciojm Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kojom se pozivaju države članice SE da upotpune svoje krivično zakonodavstvo i da svojim sudskim vlastima stave na raspolaganje niz vanzavodskih sankcija, da uvedu i oprobaju nove vrste i kombinacije vanzavodskih sankcija uz poštovanje zahteva koji se odnose na ljudska prava. Vanzavodske sankcije su pre svega odgovor na potrebu rešavanja problema prenaseljenosti u zatvorima, ali i odgovor na potrebu veće individualizacije kazni u funkciji specijalne prevencije i u funkciji resocijalizacije izvršilaca krivičnih dela, posebno onih lakših. Treba se ugledati na neke evropske zemlje koje su uvele nove vanzavodske sankcije kakve su isprekidane ili vikend kazne.
Prof. dr Momčilo Grubač i prof. dr Nataša Mrvić Petrović su iz ugla stručnjaka za krivično procesno pravo dali osvrt na nelogičnosti u našem zakonodavstvu kada je reč o regulisanju primene alternativnih krivičnih sankcija kao i određene preporuke za izmenu zakonskih propisa. Istaknuto je da nije jedini cilj koji se postiže alternativnim kažnjavanjem rasterećenje zatvorskih ustanova, već se stalno moraju isticati i ostale prednosti ovakvog vida kažnjavanja. Velika mana našeg krivičnog sistema je što se u pretkrivičnom postupku pred tužiocem ne daje mogućnost oštećenom da se izjasni o sporazumu o priznanju krivice u odnosu na okrivljenog i to je potrebno što pre promeniti.
Kako je pooštrena kaznena politika u periodu od 2009. godine do danas, može se protumačiti da zakonodavac šalje poruku sudijama da ne bi trebalo da izriču alternativne sankcije koje se smatraju lakšim u odnosu na zatvor. Kompromis je izricanje kazne kućnog zatvora koji ne ostvaruje efekte resocijalizacije. Alternative su korisne onda kada su etički opravdane i kada nisu diskriminatorno izrečene. Ne može se reći da alternative imaju prednost nad kaznom zatvora, ali su u nekim slučajevima sigurno celishodnije i adekvatnije u odnosu na zatvor. U tim slučajevima se može postići cilj kažnjavanja na efikasniji, racionalniji, lakši i ekonomičniji način.
Dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija složio se da promocija alternativnih sankcija treba da se ima u vidu u svakom pojedinačnom slučaju i da treba naći pravu meru kažnjavanja za svakog izvršioca kažnjivog ponašanja, da bi se izbeglo srljanje u masovno i neadekvatno izricanje i strogih i blagih sankcija. Obavezan sledeći korak Uprave u unapređenju alternativnih sankcija biće razdvajanje zaposlenih koji rade na poslovima tretmana u zavodskim ustanovama od zaposlenih koji nadziru sprovođenje alternativnih sankcija. Trenutno je jedan od najvećih problema što isto lice obavlja poslove i u zatvoru, tj. radi na resocijalizaciji zatvorenika i nadzire izvršenje alternativnih sankcija, što je nespojivo. Još jedan od problema jeste ograničenje zapošljavanja lica u državnoj upravi, pa tako i pored zahteva za punom primenom alternativnih sankcija, postoji nedostatak poverenika koji će ih primenjivati. Loše je rešenje što se sa stanovišta države sve tretira kao administracija, a jedan probacioni radnik nije administrativac.
Dr Stevović je skrenuo pažnju učesnicima na tri konkretna predloga za izmenu zakonodavstva kada je u pitanju restorativna pravda. Prvi predlog je da se u naše krivično procesno zakonodavstvo uvede institut izjašnjenja oštećenog ili žrtve u postupku oportuniteta ili sporazuma o krivici. Drugi predlog je da se razmišlja o uvođenju novog instituta – pravo odgovora oštećenog na žalbu okrivljenog. Treći je predlog da se uvede pravo fakultativne žalbe oštećenog u krivičnom postupku. Država u pogledu bavljenja ovom temom mora biti oslonjena na civilni sektor, jer smo svi mi saradnici na uspešnijoj primeni alternativnih sankcija i mera restorativne pravde.
Govornici na konferenciji su bili i dr Marian Libman iz Velike Britanije, vodeći stručnjak u svetu kada je u pitanju restorativna pravda i gospodin Andrej Momčilov iz Bugarske, iz organizacije Krugovi podrške i odgovornosti, koji je govorio o iskustvu njegove organizacije u primeni modela restorativne pravde prema osuđenicima koji su izvršili i teža krivična dela i o mogućnosti da se i na njih pozitivno deluje putem modela restorativne pravde.
Dr Marian Libman iz Velike Britanije prenela je svoja iskustva kada je reč o restorativnoj pravdi. Iznela je nekoliko primera iz prakse kada je restorativna pravda imala veoma dobre rezultate u odnosu na počinioca i u odnosu na žrtvu. U većini slučajeva nakon razgovora sa žrtvom, počinilac i sam ima potrebu da na neki način žrtvi nadoknadi štetu koja je nastala njegovim kažnjivim ponašanjem. Gospođa Liebman iznela je jedan zanimljiv podatak za Irsku i Veliku Britaniju. Naime, maloletni počinioci krivičnih dela se, ukoliko nisu u pitanju teža dela i dela velike društvene opasnosti, odmah upućuju na porodičnu konferenciju koja je proširena sa njihovim nastavnicima, ljudima iz okruženja i svim osobama koje mogu pozitivno uticati na njihovo popravljanje. Ovaj proces vrši se bez suđenja maloletniku i pokazuje jako dobre rezultate.
Andrej Momčilov je istakao da se putem modela restorativne pravde može pozitivno uticati i na počinioce težih krivičnih dela, posebno kada je u pitanju njihova resocijalizacija nakon izlaska iz zatvora. Ovim putem na njih se i te kako može uticati da nikada više ne počine delo i njegova organizacija ima puno primera gde se to pokazalo kao uspešno. Preduslov za ovaj uspeh je procena ličnosti osuđenog, da li postoji rizik da on ponovo izvrši delo i rad sa njim na pravi način, kao i lica koja su uključena u njegovo ponovno vraćanje u društvo. To su pre svega psiholozi, ali i bivši policajci, socijalni radnici, volonteri iz različitih struktura, članovi njegove porodice, osobe koje bi im mogle biti uzor i tako dalje. Gospodin Momčilov je naveo nekoliko primera kada su se i lica koja su bila osuđena za ubistvo, zahvaljujući radu pomenutim metodama potpuno integrisala u društvo i nastavila da vode normalan život nakon zatvora, bez i jednog novog učinjenog krivičnog dela.
Ostali govornici na konferenciji su bili: Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana za zaštitu prava lica lišenih slobode, Dušaka Garić, načelnica odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Dragoljub Albijanić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, prof. dr Nataša Mrvić Petrović, naučna saradnica Instituta za uporedno pravo, Vera Sofrenović, sudija za maloletnike Višeg suda u Beogradu, Ljubinka Marković, samostalni savetnik u Višem sudu u Beogradu, prof. dr Vesna Nikolić Ristanović, direktorka Viktimološkog društva Srbije, dr Sanja Ćopić, Viktimološko društvo Srbije i naučna saradnica na Institutu za kriminološka istraživanja.
Ostali učesnici konferencije su bili predstavnica Evropske komisije Bjanka Vandepute, predstavnici Misije OEBS u Srbiji, predstavnici UNICEF, predstavnici redovnih sudova različitog stepena iz cele Srbije, predstavnici javnih tužilaštava, prekršajnih i apelacionih prekršajnih sudova, Ministarstva pravde, povereničkih službi za izvršenje alternativnih sankcija, predstavnici centara za socijalni rad, akademske zajednice i mnogi drugi.
Rezultati konferencije poslužiće, između ostalog, u izradi predloga praktične politike koji će biti formulisani u cilju poboljšanja sistema alternativnih sankcija u Srbiji i upućeni donosiocima odluka na nacionalnom nivou tokom jeseni 2015. godine.
Projekat "Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde" je podržan od strane Evropske unije i deo je programa "Evropski instrumenti za demokratiju i ljudska prava" .
Fondacija Centar za demokratiju
Konferencija "Perspektive alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde u Srbiji"
