EU TACSO 3 – EU Civil Society Forum for the Western Balkans and Türkiye
Iz obraćanja Nataše Vučković, predsednice Evropske asocijacije za lokalnu demokratiju (ALDA) i generalne sekretarke Fondacije Centar za demokratiju (FCD) na otvaranju „EU Foruma civilnog društva Zapadnog Balkana i Turske 2024“, održanog 11-13. juna 2024. godine u Beogradu u organizaciji EU TACSO.
Zadovoljstvo je obratiti se ovom Forumu u ime ALDA – Evropske asocijacije za lokalnu demokratiju. ALDA je globalni savez lokalnih i regionalnih vlasti i aktera civilnog društva koji rade zajedno sa participativnim pristupom za otporne, inkluzivne i održive zajednice. ALDA, koja je aktivna u regionu Zapadnog Balkana oko 25 godina, preko lokalnih demokratskih agencija, krajem aprila 2024. pokrenula je novi trogodišnji regionalni projekat podržan od strane Francuske razvojne agencije. Projekat BOOST će ponuditi različite puteve saradnje i podrške organizacijama civilnog društva u regionu.
Istovremeno, predstavljam Fondaciju Centar za demokratiju sa sedištem u Srbiji, koja 2024. obeležava 30 godina rada, rada posvećenog razvoju demokratije, ljudskim pravima, održivom razvoju i unapređenju evropskih integracija i regionalne saradnje. Kao predstavnik Fondacije, imala sam čast da budem izabrana za člana Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao i za člana Zajedničkog konsultativnog komiteta EU Srbija (JCC) što mi je omogućilo da postanem deo Inicijative koju je pokrenuo Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC).
Razgovaraćemo o ulozi koju civilno društvo može i treba da ima u našim društvima, u kontekstu političkih, ekonomskih i društvenih reformi u procesu evropskih integracija. Sadašnje vreme koje nam nudi novi prozor mogućnosti za unapređenje procesa pristupanja EU, vreme koje je definisano novom geopolitičkom realnošću i izazovima i ratom u Ukrajini, sadašnje vreme u kome transformaciona moć EU nije tako jaka kao što je bila ranije, vreme u kome se civilna društva suočavaju sa novim pretnjama i ograničenjima.
Dozvolite mi da pomenem niz pitanja i strateških pravaca koje smatram važnim za današnje civilno društvo.
Pre svega, Novi plan rasta za Zapadni Balkan, zajedno sa drugim mehanizmima saradnje i podrške, pruža mogućnost našim zemljama da smanje jaz između sebe i EU. Od najveće je važnosti da se, nakon usvajanja Plana u EU, reformska agenda u svakoj od naših zemalja priprema odgovorno, koherentno i na transparentan način. Civilno društvo ima važnu ulogu tražeći transparentnost od vlade, učešćem u osmišljavanju reformi i praćenjem njihove implementacije.
Važnost koju proces pristupanja EU daje temeljnim reformama u domenu demokratije i vladavine prava je takođe ponovljena Planom rasta. Time se ističe da je ekonomska integracija u jedinstveno evropsko tržište samo deo procesa pristupanja i da će približavanje u ekonomskoj sferi ići paralelno sa unapređenjem demokratije, sa opipljivim napretkom u smanjenju korupcije, uz vidljivo poboljšanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa. Pošteni i slobodni izbori ostaju na vrhu naše liste reformi, jer su neka nedavna dešavanja pokazala kako se lako mogu vratiti i ugroziti demokratski standardi, uspostavljeni pre dve decenije. Slobodni mediji i sloboda izražavanja ostaju takođe zahtev koji civilno društvo treba da stavi visoko na svojoj agendi.
Javni dijalog i strukturirani dijalog sa kreatorima politika treba promovisati i negovati – to može biti teško u atmosferi visoke političke i društvene polarizacije i često se možemo zapitati da li donosi bilo kakve rezultate ako se predlozima civilnog društva ne posveti dužna pažnja i poštovanje. Međutim, naša je dužnost da pozovemo na dijalog, da utičemo na javne politike, na osnovu našeg znanja, stručnosti i prioriteta naših građana. Poseban značaj pridajemo saradnji sa lokalnim samoupravama kroz zajedničke projekte, kroz pružanje lokalnih usluga građanima, kroz izgradnju otpornih zajednica.
Bićemo glas svih onih čiji se glas nedovoljno čuje u našim društvima, posebno ranjivim grupama. Borbom protiv siromaštva i raznih oblika deprivacije, koji su tako veliki u našim društvima, civilno društvo se bavi i još više će se baviti. Upravo kroz promovisanje i predstavljanje socijalne dimenzije EU integracija građani će osetiti stvarne koristi od reformi koje vode u EU – kroz održive investicije koje obezbeđuju dobra radna mesta, pristup dobrom obrazovanju, smanjenje jaza između urbanih i ruralnih područja, zdravstvenu zaštitu…
Regionalna saradnja dobila je novi zamah i u novom Planu rasta. Civilno društvo se pokazalo kao moćno sredstvo za razmenu dobre prakse, za zajednički rad u traženju rešenja za otvorena pitanja, kao i za doprinos pomirenju.
Jedan od naših zadataka je da nastavimo da promovišemo integraciju u EU i da uvećamo podršku građana procesu i članstvu u EU kao konačnom cilju. Podrška građana će biti veća ako bolje razumeju benefite koje će im reforme doneti. Dakle, kroz komunikaciju ćemo građanima približiti ceo proces EU integracija, kroz kampanje podizanja svesti, edukaciju, unapređenje njihovih perspektiva.
Pronaći ćemo načine da uspostavimo veze između građana Zapadnog Balkana i građana zemalja članica EU – to je moguće ako proširimo našu saradnju sa organizacijama iz Evropske unije. ALDA, na primer, kontinuirano radi na stvaranju takvih veza, kroz partnerstva, kroz poboljšanje razumevanja realnosti Zapadnog Balkana među svojim sagovornicima u EU.
Želela bih da ponovim koliko je važna pilot inicijativa Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta – pod nazivom Enlargement Candidate Members (ECM) Inicijativa. Upravo kroz ovu inicijativu predstavnicima civilnog društva, zajedno sa predstavnicima socijalnih partnera, omogućeno je učešće u radu Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta. Na taj način postajemo bliži institucijama EU i naš glas će se bolje čuti.
I konačno, ništa od ovoga neće biti moguće ako ne obezbedimo održivost sektora civilnog društva. Stvaranje podsticajnog okruženja za civilno društvo je zadatak donosilaca odluka, ali zavisi i od nas i naše snage da nametnemo politike i rešenja za identifikovane probleme. Finansiranje iz javnih fondova treba poboljšati i uvećati, kroz transparentne procedure. Sa donatorima ćemo se angažovati u zalaganju za mehanizme finansiranja koji će obezbediti održivost malih, srednjih i velikih organizacija, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i regionalnom nivou, omogućavajući malim organizacijama da postanu srednje, a srednje velikim da postanu velike.
Ovde ponovo mislim na BOOST projekat ALDA koji će u naredne tri godine uz podršku AFD-a od 3,75 miliona evra doprineti sledećem:
- Jačati ulogu i kapacitete civilnog društva u zemljama Zapadnog Balkana;
- Uspostaviti mrežu relevantnih aktera (civilno društvo, lokalne vlasti, univerziteti i drugi) posvećeni stabilnom i demokratskom, ekonomskom, kulturnom i društvenom razvoju regiona;
- Promovisati i ojačati zajednički narativ među civilnim društvom i donosiocima odluka koji jača evropske vrednosti mira, demokratije i uključivanja mladih ljudi (muškaraca i žena, dečaka i devojčica) na regionalnom nivou .
Slično tome, Fondacija Centar za demokratiju nastavlja, kroz projekat Regionalni dijalog mladih za Evropu (Regional Youth Dialogue for Europe – RIDE) koji podržava EU, svoje regionalno prisustvo u obezbeđivanju dijaloga mladih za Evropu, kroz obrazovanje, praksu, laboratorije za javne politike, izgradnju kapaciteta za omladinske organizacije i Regionalnu Politeia školu, meni tako dragu, jedan od mojih prvih projekata za mlade koji je započeo 1998. godine i koji je u protekle dve decenije postao pravi brend.
Fondacija Centar za demokratiju
Foto: EU TACSO, FCD
