Projekat: Regionalni dijalog mladih za Evropu
Proces evropskih integracija podstiče razvoj i transformaciju svih društvenih sfera i sa sobom nosi brojne političke, socijalne i ekonomske benefite za građane i građanke našeg regiona. Evropska unija je istovremeno i najvažniji politički partner zemalja Zapadnog Balkana i najveći donator i investitor u regionu, stoga često nije moguće napraviti jasnu distinkciju između političkih, ekonomskih i socijalnih benefita, jer su politički benefiti često i socijalni i ekonomski, dok su ekonomski benefiti uvek i politički. Ipak, imajući u vidu da je EU prvenstveno nastala kao ekonomska unija, očekivano je da najveće benefite EU integracija pronalazimo upravo u sferi ekonomije. Pogledajmo šta sve građani i građanke našeg regiona dobijaju zahvaljujući procesu EU integracija:
POLITIČKI BENEFITI
Politička stabilnost: Stvaranjem Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine institucionalizovan je mir u Evropi sklopljen 1945. godine. Evropska unija je 2012. godine postala dobitnica Nobelove nagrade za mir, odnosno za unapređenje mira, demokratije i ljudskih prava na evropskom kontinentu. U saopštenju Nobelovog komiteta naglašeno je da je odluka bila zasnovana na „stabilizacionoj ulozi koju je EU odigrala u procesu transformacije najvećeg dela Evrope od kontinenta rata do kontinenta mira“.[1] Stoga je politička stabilnost jedan od najvažnijih političkih benefita procesa evropskih integracija za zemlje Zapadnog Balkana, jer je članstvo u EU garancija mira i stabilnosti za države članice, što je od izuzetnog značaja za zemlje našeg regiona koje još uvek nose teret ne tako daleke ratne prošlosti iz 90-ih godina prošlog veka.
Regionalna saradnja: Imajući u vidu prethodno navedeno, potrebno je istaći i benefit regionalne saradnje jer je pomirenje i rešavanje bilateralnih sporova između zemalja Zapadnog Balkana jedan od preduslova za ulazak u EU, što posledično doprinosi stabilnosti i miru u regionu. Ipak, regionom i dalje dominiraju nacionalistički narativi koji održavaju tenzije, a politički lideri svih zemalja u regionu ih zloupotrebljavaju u cilju dobijanja političkih poena na domaćem terenu, sprečavajući time građane i građanke da u potpunosti budu svesni benefita regionalne saradnje. Ipak, regionalna saradnja najbolje rezultate ostvaruje na polju ekonomskih integracija, o čemu će više reči biti u nastavku teksta.
Demokratske reforme, vladavina prava i funkcionalne institucije: Proces evropskih integracija zahteva sprovođenje temeljnih reformi koje podrazumevaju usklađivanje pravnog i političkog sistema zemalja Zapadnog Balkana sa sistemom Evropske unije u cilju jačanja demokratije i funkcionalnih i odgovornih institucija koje su u službi građana i građanki. Zemlje Zapadnog Balkana moraju uskladiti svoje pravne sisteme sa evropskim pravnim tekovinama, što podrazumeva jačanje vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodu medija, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, borbu protiv korupcije i druge važne oblasti.
SOCIJALNI BENEFITI
Sloboda građana i građanki da putuju, žive, rade i studiraju u EU: Punopravno članstvo u EU omogućilo bi slobodno kretanje građana i građanki zemalja Zapadnog Balkana unutar Šengenskog prostora, što olakšava putovanja i pruža bolje poslovne i obrazovne prilike. Evropski obrazovni programi poput Erasmus+ omogućavaju studentima, mladima i nastavnicima iz zemalja Zapadnog Balkana da studiraju, stiču iskustvo ili se obučavaju u bilo kojoj od EU zemalja. Zahvaljujući EU integracijama Zapadnog Balkana i Berlinskom procesu, u novembru 2022. godine lideri Zapadnog Balkana potpisali su u Berlinu tri sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama, profesionalnim kvalifikacijama za doktore medicine, stomatologije i arhitekte i priznavanju kvalifikacija u obrazovanju na Zapadnom Balkanu. Ovim se zemlje regiona pripremaju za uključivanje u mnogo veće evropsko tržište.
Bolji životni standard: Članstvo u EU sa sobom nosi i zaštitu radnih prava, bolje radne uslove, veće plate, zaštitu prava potrošača, kao i zaštitu životne sredine. Takođe, kroz harmonizaciju standarda sa EU regulativama imali bismo bolju socijalnu politiku i pristup kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti. EU je, takođe, značajno unapredila medicinske tretmane za pacijente njenih država članica.
Kulturna raznolikost: Integracija različitih nacionalnosti u EU doprinosi kulturnoj raznolikosti i jačanju interkulturalnog dijaloga, što dalje razvija tolerantnu političku kulturu u društvu. EU podstiče očuvanje i promociju kulturne baštine svojih članica, što uključuje očuvanje kulturnih spomenika, tradicionalnih običaja, jezika i slično. Tako bi članstvom u EU i zemlje regiona dobile priliku da unaprede zaštitu i promociju svoje izuzetno bogate kulturne baštine.
EKONOMSKI BENEFITI
Jedinstveno tržište: S obzirom na to da je Evropska unija inicijalno formirana kao ekonomska unija, najveći benefiti procesa EU integracija nalaze se upravo u oblasti ekonomije. Glavni pokretač Evropske unije je jedinstveno tržište u kom se slobodno kreću roba, usluge, ljudi i novac. Proces EU integracija omogućava kompanijama iz zemalja Zapadnog Balkana pristup jedinstvenom tržištu i lakši izvoz robe i usluga, što podstiče ekonomski rast. Spoljno-trgovinska razmena između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije na godišnjem nivou iznosi oko 50 milijardi evra. Proces EU integracija Zapadnog Balkana za sada je doveo do uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta, koje predstavlja okosnicu dublje regionalne integracije i korak ka jedinstvenom tržištu EU. Na Samitu Zapadnog Balkana koji je održan 10. novembra 2020. godine u Sofiji u okviru Berlinskog procesa, politički lideri zemalja Zapadnog Balkana podržali su kreiranje Zajedničkog regionalnog tržišta koje omogućava slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi u regionu.
Investicije i finansijska stabilnost: Reforme koje su zemlje Zapadnog Balkana dužne da sprovedu kako bi postale članice EU podrazumevaju i usklađivanje sa ekonomskim politikama EU, što nacionalne ekonomije čini relativno stabilnim i smanjuje makroekonomske rizike. Ekonomska stabilnost, zajedno sa političkom, privlači strane direktne investicije koje doprinose ekonomskom rastu i razvoju privrede.
Pristup fondovima Evropske unije: Pridruživanjem Evropskoj uniji dobijamo pristup fondovima čija su sredstva usmerena ka realizaciji projekata koji su ključni za ekonomski razvoj regiona, kao što je razvoj infrastrukture (izgradnja puteva, železnica, telekomunikacione i energetske mreže), zatim ka razvoju poljoprivrede, zaštiti životne sredine i drugim sektorima. Ovakvi projekti sa sobom nose i socijalne i političke benefite kao što je unapređenje regionalne saradnje kroz umrežavanje i bolju povezanost građana i građanki regiona zbog lakšeg transporta i slično.
Telefonske usluge bez rominga: Zahvaljujući ukidanju rominga sada možemo da koristimo telefonske usluge bez dodatnih troškova širom EU. U okviru Berlinskog procesa sprovodi se Sporazum o romingu, na osnovu kog su usluge rominga smanjene za 86% do 96% na celokupnoj teritoriji Zapadnog Balkana.[2]
Plan rasta za Zapadni Balkan – sprovedi reforme i dobij nagradu
Kada kažem da su ekonomski benefiti EU integracija uvek i politički, mislim i na Plan rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, koji je Evropska komisija usvojila u novembru 2023. godine, kako bi se Zapadnom Balkanu omogućilo da uživa određene benefite članstva u EU i pre formalnog stupanja u članstvo. Ako bismo Plan rasta mogli ukratko opisati, to bi bilo sledeće: Ko sprovede zadate reforme – taj dobije finansijsku nagradu.
Suštinski, cilj Plana rasta je da se zemlje regiona podrže za sprovođenje reformi putem novog finansijskog instrumenta u iznosu od 6 milijardi evra sa posebnim fokusom na Zajedničko regionalno tržište. Posledično, izgradnja Zajedničkog regionalnog tržišta može dovesti do uspostavljanja trajnog mira u regionu. Novi finansijski instrument biće naročito fokusiran na sektore od izuzetne važnosti za društveno-ekonomski razvoj, kao što je energetika, zelena agenda, digitalna tranzicija, transport, obrazovanje i razvoj veština, gde će posebna pažnja biti posvećena mladima.
Plan rasta se sastoji od četiri stuba:
- Približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU
U okviru ovog stuba podrazumevano je da EU pre formalnog stupanja u članstvo omogući pristup određenim područjima jedinstvenog tržišta za zemlje Zapadnog Balkana, ukoliko zemlje regiona ispune svoje obaveze u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta sa fokusom na sedam prioritetnih oblasti:
- Slobodno kretanje robe
- Slobodno kretanje usluga i radnika
- Plaćanje u eurima
- Olakšavanje drumskog transporta
- Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta
- Jedinstveno digitalno tržište
- Integracija u industrijske lance nabavke
- Jačanje ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana kroz Zajedničko regionalno tržište
Jačanje Zajedničkog regionalnog tržišta predstavlja odskočnu dasku ka jedinstvenom evropskom tržištu ukoliko se usvoje i implementiraju evropska pravila i standardi jedinstvenog tržišta, što će potencijalno dovesti do povećanja bruto društvenog proizvoda ekonomija Zapadnog Balkana za 10%.
- Ubrzavanje temeljnih reformi
Da bi zemlje regiona stekle uslove za dobijanje finansijske podrške za reforme, neophono je da pripreme tzv. Reformsku agendu, odnosno plan reformi koje nastoje da sprovedu kako bi ostvarile postavljene ciljeve. Akcenat je na poštovanju demokratskih procedura, uključujući slobodne, fer i poštene izbore, višestranački parlamentarni sistem, slobodne medije, nezavisno pravosuđe, te poštovanje ljudskih i manjinskih prava. Očekuje se da će sprovođenje reformi dovesti do ekonomskog rasta kroz privlačenje investicija, ojačati regionalnu saradnju i pomoći zemljama regiona da postanu nekoliko koraka bliže članstvu u EU.
- Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan 2024-2027
Plan rasta predviđa dodatna sredstva u odnosu na ona koja već dobijamo u okviru IPA III pretpristupnih fondova. Instrument za reforme i rast obuhvata 6 milijardi evra, od čega 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u kreditima po povoljnim uslovima, koji podrazumevaju otplatu u maksimalnom periodu od 40 godina. Korisnici sredstava će dva puta godišnje upućivati zahtev za isplatu Evropskoj komisiji, koja će procenjivati da li su ispunjeni ciljevi i mere definisani tzv. Reformskom agendom, te će tek nakon ispunjenosti vršiti isplate.
Iako postoje brojni izazovi procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana, uključujući potrebu za reformama same Evropske unije i nedostatak političke volje lidera zemalja regiona za ubrzavanjem i sprovođenjem reformi, EU integracije ostaju glavni pokretači razvoja i stabilnosti u regionu. Sve zemlje članice imale su impozantan ekonomski rast nakon pristupanja EU zahvaljujući pristupu jedinstvenom evropskom tržištu sa velikim povećanjem bruto društvenog proizvoda, čime je kvalitet života građana izuzetno unapređen. Ne smemo izgubiti nadu da će jednog dana i građani i građanke Zapadnog Balkana osetiti sve benefite koje sa sobom nosi punopravno članstvo u EU. Možda nije idealna, ali je najrazvijenija političko-ekonomska unija na svetu.
Autor: Marko Pantić, advokat
* Izrada ove publikacije finansirana je od strane Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost Fondacije Centar za demokratiju i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
