Kampanja “Crno na belo", kampanja za dostojanstveni rad u Srbiji traje ve? 11 meseci. U kontaktu smo sa gra?anima, u kontaktu smo sa poslodavcima iz privatnog sektora, u kontaktu smo sa dravnim institucijama. Ono što mogu da kaem kao jedno zapaanje, generalno, obzirom da je ovo diskusija, debata o zakonskim rešenjima je da rešenja moraju da budu takva, da budu u dodiru sa praksom, da budu sprovodiva, da budu u dodiru sa realnoš?u. Ono što mi sada imamo je izmeštenost na?ina rešavanja sporova i ostvarivanje prava iz pravnog sistema, gotovo kompletno. Imamo sistem u kome se insistira na isplati zarada, tako što se popnete na Generalštab i ska?ete sa njega.
Nepoverenje u institucije, nepoverenje u pravni sistem je nešto što ?ujemo svaki dan razgovaraju?i sa gra?anima. Najve?i strah gra?ana jeste strah od otkaza. Zašto? Zato što se drava svom snagom strovaljuje na malog ?oveka a ne na onoga koji ima snagu
Ono na šta moramo da ra?unamo ubudu?e je da postoji takvo stanje koje i poslodavce i radnike dovodi u neobi?an poloaj. Koliko na atrofiju pravnog sistema ra?unaju poslodavci kada krše prava radnika, o tome imamo puno podataka, toliko i poslodavci nemaju apsolutno nikakvu zaštitu kada je u pitanju zlonameran radnik. Nepoverenje u institucije, nepoverenje u pravni sistem je naalost nešto što mi slušamo i o ?emu slušamo svaki dan u ovoj kampanji, razgovaraju?i sa gra?anima. Najve?i strah gra?ana jeste strah od otkaza. Strah je ve?i i od smrti, kau neki podaci. Zašto? Zato što se drava svom snagom strovaljuje na malog ?oveka, ne na onoga koji ima snagu, koji ima uticaj, ne onog ko je monopolista, ve? upravo na onog ko nema ništa.
Postoji utisak da nisu svi uklju?eni u diskusiju o izmenama Zakona o radu. Svesna sam da i ne mogu, da ta diskusija zahteva odre?eni nivo stru?nosti, znanja, poznavanja problematike i kritike, ali mora se na?i na?in, rešenje da se širi deo javnosti uklju?i u tu diskusiju
U celoj ovoj debati i jednoj plodnoj diskusiji, svaki razgovor i svaki dijalog je dobar, vidim potencijal i šansu, ali mi moramo da razgovaramo i o na?inu na koji se prava i ostvaruju. Ne samo rešenja kakva ?e biti, kakva god bila, dobra, loša, postoji šansa da se ne sprovedu u praksi. Kampanja “Dostojnastven rad za svakog”, koju sprovodimo, insistira na primeni zakona. Vide?emo na kraju kampanje koliko ?emo u tome biti uspešni, ali još jedna stvar, još jedan zaklju?ak do koga smo za sada došli je da postoji utisak da nisu svi uklju?eni u diskusiju o izmenama Zakona o radu. Svesna sam da i ne mogu, da ta diskusija zahteva odre?eni nivo stru?nosti, znanja, poznavanja problematike i kritike, ali mora se na?i na?in, rešenje da se širi deo javnosti uklju?i u tu diskusiju. Imam taj utisak i moraju i neki drugi glasovi da se ?uju, osim onih koji su tradicionalno, iz ispravnih razloga uklju?eni u tu pri?u. Mora širi auditorijum da se ?uje. Eto toliko.
(An?elka Markovi?, Fondacija Centar za demokratiju)
