U društvu velikih podela, odsustva solidarnosti i demokratskih vrednosti na ispitu, mi želimo da budemo faktor povezivanja
U KRATKIM CRTAMA
Prva asocijacija na povezivanje tačaka su slikovnice za decu kojima je cilj da od bezobličnog rasporeda tačaka pravilnim povezivanjem dovedu do smislene, celovite slike. Tako smo se i mi suočili sa činjenicom da je u Srbiji, umesto bržeg procesa pridruživanja Evropskoj uniji, došlo do razbijanja političke scene, pa i društva, na nepovezane delove. Politički dijalog je gotovo nepostojeći, parlamentarna praksa nabijena je govorom mržnje, argumentovana rasprava retka. Broj opozicionih partija je velik, ali one, tako fragmentisane, slabo uspevaju da pokrenu entuzijazam birača. Slično je sa sindikatima. U uslovima kada se građani ne mogu osloniti na institucije, ostaje im da „ratuju“ na društvenim mrežama, bez mogućnosti da ostvare demokratski dijalog.
Poruka o značaju evropskih integracija za svakodnevni život i dalje se građanima Srbije prenosi iskrivljeno ili pogrešno, a često kao nekakav proces koji je se tiče samo političke i ekonomske elite. U prvi plan se stavlja isključivo ekonomski rast, dok se socijalna dimenzija procesa evropskih integracija ne vidi dovoljno.
Zato smo pokrenuli projekat „Povezujemo tačke / Connecting the Dots“, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (Balkan Trust for Democracy of the German Marshal Fund of the U.S. – BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.
Ovaj projekat je postavio cilj da informiše građane o realnom značaju procesa evro-atlantskih integracija u obezbeđivanju njihovih prava, naročito socijalnih i ekonomskih. Teme naših višegodišnjih dijaloga mogu se danas pronaći u vrhu agende Evrope i čitavog modernog sveta: Politički pluralizam u gradovima i opštinama, Kultura pod pritiskom – položaj umetnika i kultura u gradovima i opštinama, Upravljamo li klimatskim promenama, dok se drugi problemi mogu čitati kao posledica sporog pridruživanja EU, o čemu najbolje govori Javno čitanje Izveštaja o napretku Srbije Evropske komisije, projekat koji realizujemo u saradnji sa European Western Balkans Srbija.
U okviru projekta „Povezujemo tačke“ objavili smo značajne stručne analize i sproveli brojne aktivnosti, objavili blogove i video zapise, biltene i publikacije. Dinamičnom kampanjom na društvenim mrežama omogućili smo da se čuje glas aktivista civilnog društva.
Sve naše aktivnosti krunisane su 2021. godine završnom onlajn konferencijom „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava“, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju GMF/BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.
Konferencija je u prvi plan postavila vladavinu prava kao uslova za društveno-ekonomski razvoj. Učestvovalo je više od 80 prijavljenih učesnika i svaki je iz ugla vlastitog profesionalnog domena i iskustva potvrdio ključni stav: nema kvalitetnih investicija ni dobrih poslova za ljude u Srbiji, kao ni socijalne pravde bez demokratskog parlamenta, dobrih zakona i funkcionalnih institucija, naročito pravosudnih, koje nas štite od korupcije i zloupotreba.
STAVOVI učesnika konferencije „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava“
Gordana Čomić (ministarka za ljudska prava i društveni dijalog, Vlada Republike Srbije) ocenila je da nam nedostaje dijalog što šireg kruga ljudi sa željom da nađemo odgovor na ključno pitanje – kako svi mi koji živimo u Srbiji vidimo vladavinu prava. „Demokratiju morate da živite ako hoćete da društvo zaista izgradi vladavinu prava, jer ne može biti socio-ekonomskog razvoja bez vladavine prava.“
Françoise Jacob (visoka predstavnica UN u Srbiji) istakla je da koncept vladavine prava prožima mnoge komponente, od bezbednosti ličnosti, preko kontrolnih mehanizama vlade, imovinskih prava, regulative saobraćaja. „Za nas u Ujedinjenim nacijama ovo pitanje je veoma relevantno i važno i mi konstantno pokušavamo da ojačamo te veze između vladavine prava, socijalno-ekonomskog razvoja i održivog razvoja. Ove tri karike su neodvojive i na njima se mora raditi istovremeno. I to je lepota Agende 2030. Ujedinjenih nacija. U Ujedinjenim nacijama smo uvek imali pristup razvoju u kojem su ljudi u centru tog razvoja, koji je zasnovan na ljudskim pravima, na šta nas redovno svake godine podseća Generalni sekretar UN.“
Geir Håkon Johansen (zamenik šefa misije, Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu) govorio je iz ugla norveškog iskustva. „Mi znamo da su vladavina prava i razvoj čvrsto povezani i da se međusobno osnažuju. Vladavina prava kako na nacionalnom tako i na svetskom nivou uslov je za održivi ekonomski rast i za punu realizaciju osnovnih ljudskih prava. Ti efekti se vide na mnogo načina. Jedan primer je ekonomija, uključujući i tržište rada. Bez vladavine prava nema stabilnosti, inovacija, razvoja ljudskog kapitala, borbe protiv diskriminacije i rasta. Prema tome, ako organizujemo naša društva na prinicipima vladavine prava, postižemo i moralni, demokratski razvoj i ravnopravno predstavljanje u institucijama. To je podjednako važno kao i zdrava ekonomija.“
Yngve Engstroem (šef sektora za saradnju, Delegacija EU u Srbiji) ocenio je da ova važna konferencija upravo, kako sam projekat govori, povezuje tačke. „Zemlje sa snažnim ekonomskim razvojem i visokim BDP se istovremeno nalaze vrlo visoko na listama ocene vladavine prava i borbe protiv korupcije. Kada je u pitanju oblast vladavine prava, svuda ima još mnogo posla i prostora za unapređenje, uključujući i zemlju iz koje potičem, a to je Švedska. S druge strane, zemlje koje se nalaze dosta niže na toj lestvici, morale bi da reaguju mnogo brže kako bi se izborile sa izazovima koji se nameću. Iz perspektive EU, ova veza je jasnija kada se ima u vidu da je vladavina prava na vrhu prioriteta koje je potrebno ispuniti od strane zemalja kandidata na putu ka pridruživanju EU. To nije samo pitanje borbe protiv korupcije i nezavisnog sudstva, već funkcionalne demokratije, poštovanja ljudskih prava i vrednosti i principa za koje se mi u EU zalažemo. Bez tih temelja, biće jako teško biti članica EU i zbog toga je to apsolutna obaveza za svaku zemlju koja želi da postane njena članica.“
Gordana Delić (direktorka, Balkan Trust for Democracy) je primetila da sam naziv projekta „Povezujemo tačke“ („Connecting the Dots“) upravo odslikava ono što je ogranizator želeo – povezivanje različitih društvenih grupa, pojedinaca, eksperata, udruženja građana, istraživača kako bi javno debatovali o aktuelnim temama, ali i otvarali nove značajne teme. „Iz ove aktivnosti rodila se jedna grupa koju možemo nazvati klub branilaca socio-ekonomskih prava, grupa eksperata koja je istražila domete nekih javnih politika i kroz svoje analize omogućila Fondaciji Centar za demokratiju da bolje zagovara društvene i pravne promene u Srbiji. Vladavina prava je jedan od najključnijih uslova za održivi ekonomski i socijalni razvoj.“
Ekonomski razvoj
Prof. dr Pavle Petrović (predsednik, Fiskalni savet) naglasio je da Srbija u privrednom rastu zaostaje u odnosu na svoj potencijal i u odnosu na uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope. „Loš kvalitet institucija, tj. slaba vladavina prava i visok nivo korupcije odlučujuće koče privredni rast u Srbiji. Drugi bitni faktori su slabiji kvalitet obrazovanja i niske investicije u domaćem privatnom sektoru. Dakle, kvalitet institucija se pokazuje kao fokusno mesto, kako za privredni rast, tako i za emigracije, što takođe utiče na privredni rast. Jedina efikasna politika je uređenje države.“
Prof. dr Dejan Šoškić (Ekonomski fakultet u Beogradu) je istakao da je ova tema od ključnog značaja i za Srbiju i za region, posebno u kontekstu prirodne težnje da se zemlja izvuče iz siromaštva i uhvati priključak sa ostatkom Evrope. „Vladavina prava je ne samo civilizacijsko pitanje, već i osnovna pretpostavka ubrzanijeg privrednog rasta u uslovima slobodnog tržišta i privatne svojine, konkurencije. Vladavina prava je ključna pretpostavka, ona je važna da bi se obezbedila zaštita privatne svojine, zaštita ugovora i zaštita slobodnog tržišta.“
Vladimir Međak (Evropski pokret u Srbiji) je ocenio da imamo pad u kvalitetu institucija – pitanje vladavine prava, pitanje demokratije u Srbiji, slobode govora i pitanje korupcije kao glavnog segmenta. On smatra da prvo treba da pokrenemo proces evropskih integracija, jer od 2015. godine gotovo da nemamo napretka, čak imamo i ubrzanje pada po pitanju sloboda. „Sa ovakvim standardima u vladavini prava i kvalitetu institucija, mi nemamo potreban osnov i uslov da uhvatimo neki jači priključak sa EU.“
Biljana Stepanović (direktorka, Biznis Info Grupa) skrenula je pažnju da priča o uspostavljanju vladavine prava u Srbiji kao uslovu za privlačenje investicija, posebno stranih, postaje deplasirana, jer sve zavisi od toga kakve investitore želite da privučete, kog kvaliteta. „Zemlja koja želi da privlači kvalitetne investicije, da ide napred, da povećava svoj BDP – ulaže u obrazovanje, u nadu mladih da se obrazovanje isplati, unapređuje obrazovni sistem i primerom pokazuje da ovde vredi investirati, ali i da ovde vredi ostati.“
Omer Hadžiomerović (sudija Apelacionog suda) je naglasio da kod nas najčešće nedostaje iskrena želja da se neki problem reši i to je vezano i za pitanje nezavisnosti pravosuđa. Jedna od pretpostavki za ostvarivanje vladavine prava je povinovanje vlasti Ustavu i zakonu, a za to nam je potrebna nezavisna sudska vlast. On je poručio da je važno da ljudi shvate šta je pravna država, zašto je značajna pravna država, koje su koristi od pravne države i da se bore da se ta pravna država ostvari.
Brankica Janković (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti) napomenula je da građani treba da razumeju koristi koje imaju od vladavine prava. „Nažalost, ima društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava, ali se vremenom razvija velika frustracija kod stanovništva. Veliki problem sa kojim se suočava javna uprava – imamo nedostatak kulture vladavine prava i ljudskih prava – neophodno je ubrzati tu promenu kulture kod državnih službenika, jer od njih ključno zavisi hoće li građanin imati poverenje u državu.“
Transparentnost i uticaj građana na razvojne politike
Danijel Dašić (Nacionalna koalicija za decentralizaciju) istakao je da je decentralizacija postala pitanje na koje svi imaju odgovor u zavisnosti iz koje pozicije se njome bave. „Mi u Nišu volimo da podsećamo našu vlast kome je odgovorna i šta je suština njenog postojanja. U Srbiji efikasna decentralizacija – postojanje političke, teritorijalne i finansijske autonomije – u praksi ne postoji, primeri za to su brojni, jer ne postoji nikakav nivo odlučivanja ni vlasti na lokalu.“
Nebojša Zelenović (bivši gradonačelnik Šapca) ocenio je da ne postoji nikakav uticaj građana na razvojne politike, pošto nigde niko ne pita građane da li im se sviđa određena politika. „Mi smo u Šapcu imali pet razvojnih politika, to su građani mogli da vide kao promenu u svom životu, ljudi su počeli otvoreno da se bave temama koje su za njih značajne. Pokazalo se da su građani koji odlučuju o trošenju novca spremni da te svoje predloge i odluke brane. Vladavina prava je tu odigrala značajnu ulogu.“
Ivan Sekulović (savetnik za javne politike, Fondacija Centar za demokratiju) je upozorio da situacija po pitanju participacije osetljivih društvenih grupa u kreiranju javnih politika nije dobra, a obaveze koje je Republika Srbija preuzela na sebe su dodatno minimizovane, neke su čak i ukinute. „Nemamo primenu mnogih strateških dokumenata i akcionih planova, imamo kršenja ljudskih prava, to je vrlo zabrinjavajuće. Apelovali smo na formiranje trećeg kriznog štaba koji bi premostio jaz koji se dodatno povećao u odnosu na osetljive grupe, koje su još isključenije iz procesa kreiranja javnih politika.“
Dragan Dobrašinović (Toplički centar za ljudska prava) smatra da je moguć neki razvoj bez vladavine prava, ali se postavlja pitanje održivosti. „Sticajem okolnosti danas jeste sve transparentnije, mnoge informacije su javno dostupne, ali pitanje je šta sa njima činiti, ljudi iz te zbrke nisu u stanju da izvuku ono što je suštinski važno. Na svakom koraku je mnogo problema, analizirali smo najveće ugovore koje je potpisala država, u poplavi zloupotrebe i korupcije se i ono malo dobrih stvari ne vide.“
Vladavina prava i socijalna pravda
Prof. dr Zoran Stojiljković (predsednik, UGS Nezavisnost) naglasio je da je tužno ako u društvu demokratija i socijalna pravda ne idu ruku pod ruku. „Bez demokratije i demokratskog okvira ne može se očekivati da će funkcionisati demokratski industrijski odnosi i da ćete imati efektivan socijalni dijalog. Imamo višedecenijsku krizu sindikata, strukturno pogoršan njihov položaj. Naše društvo na Dan socijalne pravde nema socijalne pravde, naš zadatak je da vidimo šta su putevi da se izađe iz ove situacije. Unutar civilnog društva treba se umrežiti kako bi ova alternativna platforma nešto značila, druga stvar je neka vrsta protestne energije.“
Prof. dr Mario Reljanović (direktor, Centar za dostojanstven rad) istakao je da vladavina prava i socijalna pravda jesu povezani. Aktuelne politike – pojeftinjenje radne snage i smanjenje socijalnih davanja – nisu dobar preduslov za postizanje socijalne pravde, a posebno zabrinjavajuće je što je relativizovana svest o vladavini prava. „U tom svetlu mi smo pripremili model alternativnog zakona o radu, kao platformu oko koje bi potencijalno mogli da se okupe sindikati i organizacije civilnog društva. U osnovi svega je promena politika, mi smo pokušali i Alternativnim izveštajem i modelom zakona da skrenemo pažnju na to da može da bude drugačije. Važno je da imamo dokument koji pretpostavlja neki viši stepen prava.“
Sarita Bradaš (Fondacija Centar za demokratiju) je podsetila da Republika Srbija već skoro 11 godina nema strategiju za smanjenje siromaštva. „U Srbiji je više od 1.600.000 ljudi u riziku od siromaštva, a obuhvat socijalnih davanja je takav da ni polovina onih koji su u apsolutnom siromaštvu ne dobija nikakvu vrstu pomoći. Sada smo dobili predlog zakona o socijalnoj karti koji je prvenstveno usmeren – ne da identifikuje sve one koje treba socijalno zaštititi – nego na sprečavanje zloupotreba, dakle nemamo unapređenje položaja građana i građanki, već dodatnu kontrolu.“
Simo Vuković (konsultant za javno zdravstvo) ocenio je da je kovid-19 otvorio niz pitanja te da oblast zdravstvene zaštite mora da se promišlja na nov način, posebno u kontekstu vladavine prava i socijalne pravde. „Mi u Srbiji nemamo zdravstvenu politiku, nijedna korenita reforma u zdravstvenom sistemu se nije desila. Građani zakonom imaju definisana velika prava, ali da li mogu da ih ostvare, to je drugo pitanje. Imamo jako mala javna izdvajanja za zdravstvo, kako onda ostvariti prava koja građani imaju? Sistem funkcioniše na ogromnom opterećenju, pre svega ljudskih resursa.“
OSTVARENI REZULTATI:
- Real Life Stories / Priče iz života
Kroz aktivnost Dobre prakse za sve i uz pomoć organizacija širom Srbije prikupili smo svedočanstva iz svakodnevnog života građana. Iskustva sa terena pomogla su da bolje razumemo kakvi su uticaji javnih politika i reformi na rad, obrazovanje, ravnopravnost i antidiskriminaciju, socijalno uključivanje osetljivih grupa, socijalnu zaštitu, zdravlje, bezbednost.
- Predstavili smo uspešne primere ličnih akcija građana kojima se unapređuje život u lokalnim zajednicama i uspeli smo da ove aktivnosti promovišemo i istaknemo kao model koji se može prenositi u druge sredine.
- Pripremili smo alternativni izveštaj o sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (ESRP). Ovaj izveštaj je iz drugog ugla osvetlio probleme sprovođenja ovog važnog Programa čiji je cilj upravo da istakne socijalnu dimenziju reformi koje se uvode u okviru evropske integracije Srbije.
- Desetine polaznika i polaznica iz lokalnih sredina, organizacija civilnog društva, opština i preduzeća učestvovale su u našem onlajn treningu i edukaciji na temu „Socijalna i ekonomska prava u javnim politikama“. Program je obuhvatio pitanja kao što su: ljudska prava i javne politike, ključni akteri u zaštiti socijalno-ekonomskih prava, socijalni dijalog na lokalnom nivou, dometi lokalnih planova zapošljavanja i lokalnih planova za rodnu ravnopravnost i socijalno-ekonomski razvoj u svetlu evropskih integracija i Agende 2030 Ujedinjenih nacija. Ispunjen je i cilj da se što više odgovori na potrebe pripadnika raznih grupa, sektora i profesija i omogućimo razmenu ideja između učesnika, predavača i voditelja.
Fondacija Centar za demokratiju
