Indikatori tržišta rada Srbije, mereni kroz anketne stope zaposlenosti i nezaposlenosti, u periodu 2014. – 2016. godine (što se poklapa sa promenom metodologije ARS) beleže značajno poboljšanje. Međutim, analiza podataka ukazuje da je povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti rezultat prekarizacije tržišta rada. Zapravo, zaposlenost raste zahvaljujući rastu neformalne zaposlenosti, ranjive zaposlenosti i zapošljavanju na nekvalitetnim poslovima.
Iako ARS prikuplja niz podataka koji bi dali osnovu za analizu prevalencije prekarnosti na tržištu rada, većina nije javno dostupna ili podaci nisu segregirani na način da omogućavaju pouzdano zaključivanje. Stoga ćemo u analizi indikatora prekarnosti 2015. godine (EWCS), u kojem je Srbija prvi put učestvovala. EWCS koristi sedam indeksa kvaliteta posla koji predstavljaju različite dimenzije izabrane na osnovu njipored podataka iz ARS koristiti podatke iz Evropskog istraživanja radnih uslova iz hovog uticaja na zdravlje i blagostanje radnika: fizička okolina, intenzitet rada, kvalitet radnog vremena, socijalna okolina, veštine i sloboda odlučivanja te perspektive i zarada. Pored toga, u analizi su korišćeni podaci Eurostata, dostupni za Srbiju iz istraživanja prihoda i uslova života (SILC), kao i istraživanja zarada Republičkog zavoda za statistiku. (…)