Položaj civilnog društva zavisiće u najvećoj meri od toga da li će Srbija svoj evropski put videti kao prioritet
„Organizacije civilnog društva deluju u društvu prepunom napetosti, nasilja, polarizacije, suprotstavljenih pogleda, protivrečnih politika i netransparentnih namera, u kojem je opšti interes zamagljen interesima pojedinih grupa koje imaju moć. Sve to utiče na položaj civilnog društva. Generalno, demokratska praksa je u Srbiji u silaznoj liniji već dugo.
Položaj civilnog društva zavisiće u najvećoj meri od toga da li će Srbija zaista svoj evropski put videti kao prioritet, demokratski, razvojni, institucionalni prioritet, ili će tek prema potrebi evropskih evaluatora napretka činiti ustupke u ovoj ili nekoj drugoj oblasti“ – Nataša Vučković u analizi European Western Balkans.
Saradnja sa civilnim društvom za vlast korisna samo za sticanje poena u Briselu
Tokom 2023. godine atmosfera u kojoj deluju organizacije civilnog društva ostaje nepovoljna, zaključak je dela izveštaja o Stanju demokratije u Srbiji 2023. koje je objavio Centar savremene politike (CSP). U izveštaju se navodi da uprkos iskazanoj spremnosti da se organizacije civilnog društva više uključe u proces donošenja odluka, trend sužavanja prostora za njihovo delovanje, pritisci, zastrašivanja i verbalni napadi na aktiviste i članove OCD-a su se nastavili.
„Izostanak odgovora na napade, ali i sumnje da je država pokušala da špijunira predstavnike civilnog društva preko špijunskog softvera dodatno su produbili nepoverenje između vlasti i civilnog društva“, navodi se u izveštaju „Stanje demokratije u Srbiji 2023“.
Nataša Vučković, direktorka Centra za demokratiju, ocenjuje za European Western Balkans da na delovanje OCD utiče to što je demokratska praksa u Srbiji u silaznoj liniji već dugo vremena.
„Organizacije civilnog društva deluju u društvu prepunom napetosti, nasilja, polarizacije, suprotstavljenih pogleda, protivrečnih politika politka i netransparentnih namera, u kojem je opšti interes zamagljen interesima pojedinih grupa koje imaju moć. Sve to utiče na položaj civilnog društva“, navodi Vučković.
Prema njenim rečima, taj položaj će u najvećoj meri zavisiti od toga li će Srbija zaista svoj evropski put videti kao demokratski, razvojni i institucionalni prioritet, ili će tek prema potrebi evropskih evaluatora napretka činiti ustupke u ovoj ili nekoj drugoj oblasti.
Srbija je u godišnjem izveštaju globalnog saveza organizacija civilnog društva (CIVICUS) petu godinu zaredom ocenjena kao država u kojoj postoji opstrukcija aktivnosti građanskog društva. Kao primeri se navode izveštaji o sukobima policije i ekoloških aktivista, pritisak na aktiste, SLAPP tužbe protiv novinara kojima se nastoji sprečiti učešće javnosti i ućutkati kritike, kao i napadi na novinare i aktiviste i pritisak na sindikate.
Vučković ističe da osim problema polarizovanog društva u kojem je postoji veliko nepoverenje i nedovoljna uključenosti organizacija civilnog društva, veliki problem za funkcionisanje OCD u Srbiji je i netransparentnost dodele budžetskih sredstava i finansiranje nekredibilnih organizacija.
Dodaje da izazovi postoje i na drugoj strani – donatorske politike – jer se radije podržavaju vrlo velike organizacije, a da su ti grantovi jako veliki i mali je broj organizacija koji može da ispuni uslove koji se tu traže.
„S druge strane, velika se pažnja posvećuje malim organizacijama, ali sa jako malim grantovima koje onemogućavaju održivost i kontinuitet rada. Srednje organizacije su, čini mi se, suočene s najvećim izazovima. Naravno, civilno društvo je agilno, brzo se prilagodjava, dinamično je, osvaja nove teme, nove tehnike sto mu daje tu živost i, na kraju krajeva, donosi rezultate koji su važni za građane“, objašnjava Nataša Vučković.
Vlast samo na formalnom nivou razume da je saradnja sa OCD neophodna
Nakon višegodišnjih najava, tek je u februaru 2023. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo proces formiranja Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Krajem septembra Savet je i osnovan, a prva sednica održana je u decembru. U sastavu Saveta je 11 članova iz civilnog društva i devet iz različitih državnih organa.
Osnivanje ovog tela počelo je nakon što je Vlada Srbije usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva 2022-2030, čiji je proces izrade bojkotovao veliki broj organizacija civilnog društva.
Nataša Vučković, jedna od članica Saveta, kaže za EWB da kao svakoj drugoj instituciji, i Savetu treba dati neko vreme da upostavi procedure, da se izgrade mehanizmi koji bi mogli dovesti do poverenja između dva dela Saveta – članova koji predstavljaju civilno društvo i onih koji predstavljaju Vladu.
Ona objašnjava da će se Savet baviti pre svega pitanjima vezanim za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje civilnog društva, dodajući da se Savet ipak mora osvrtati i na aktuelna pitanja.
„Loša i netransparentna praksa koja je prošle godine otkrivena u vezi sa finansiranjem iz budžeta nekih organizacija bila je jedno takvo pitanje. Napadi na aktiviste i organizacije je drugo pitanje bez kojeg Savet ne sme ostati bez reakcije. Realistična očekivanja sprečiće naše veće razočarenje“, kaže Vučković.
Ona dodaje da postoje kontakti, čak i razmena informacija između vlasti i civilnog društva u okviru Nacionalnog konventa za Evropsku uniju te da nevladine organizacije učestvuju u radnim grupama za izradu zakona, strategija i akcionih planova, u javnim raspravama…
„Ponekad neki njihov predlog biva usvojen. Mnogo češće međutim nedostaju odgovori, obrazloženi odgovori, na inicijative civilnog društva. Na ovom formalnom nivou stiče se utisak da vlast razume da je saradnja sa civilnim društvom neophodna, najviše zato što to donosi pozitivne poene kod evaluacije napretka Srbije. Manje se vidi stvarna potreba za uključivanjem civilnog društva, pa samim tim i građana, u procese kreiranja javnih politika i donošenja odluka i na saradnju s civilnim društvom“, navodi Vučković.
Kako ističe, sa druge strane, organizacije civilnog društva su često kritikovane uz rečnik pun mržnje i netrpeljivosti, javno, od strane predstavnika vlasti, u parlamentu, u medijima.
„Posebno zabrinjava napad na aktiviste, o tome govori i poslednji izveštaj Evropske komisije, o rastućem broju tzv. SLAPP tužbi koje imaju za cilj da ućutkaju i zastraše i proizvode u krajnjem ishodu cenzuru i autocenzuru. Ako posmatramo širi kontekst, posebno zabrinjava nedavno usvojeni zakon o stranim agentima u Gruziji – znamo iz iskustva da se takva praksa širi“, kaže sagovornica EWB.
I dok vlast na formalnom nivou sarađuje sa organizacijama civilnog društva, u izveštaju Centra savremene politike „Stanje demokratije 2023“ navode se brojnih slučajevi napada na organizacije civilnog društva i njihove predstavnike.
Čitajte više na: europeanwesternbalkans.rs
Foto: NKEU, arhiva
