Zajedničko saopštenje organizacija civilnog društva
Poslednjih meseci na udaru je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se pogrešno tumači i traži njegovo „stavljanje van snage“. Mi, aktivistkinje i aktivisti za ravnopravnost, ženska i ljudska prava, poručujemo da nam je ovaj zakon važan, da se tiče svih građana i građanki Srbije i da ćemo ga odlučno braniti, kao što smo se odlučno borili za njegovo usvajanje.
U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, kako se pogrešno navodi, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost. Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i odgovornosti i jednake mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima, da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada.
U ovom zakonu piše da je zabranjeno da nas neko uznemirava, ponižava, preti, uslovljava, da nas seksualno ucenjuje ili uznemirava, da vrši nasilje ili da nejednako prema nama postupa zbog trudnoće, roditeljstva, usvojenja. Piše da je država dužna da obezbedi zaštitu od nasilja bez obzira gde se ono događa. Ovaj zakon nije „nasilje nad porodicom“, već je garancija da će državni organi reagovati na nasilje u porodici, kada do njega dođe.
U ovom zakonu piše da su nam jednako dostupna radna mesta, da moramo biti jednako plaćeni za rad jednake vrednosti, da možemo ravnopravno da napredujemo u karijeri, da žene ne smeju da budu otpuštene s posla zato što su trudne ili imaju malu decu. Piše i da će se vrednovati neplaćeni kućni rad, koji svakodnevno obavljaju skoro sve žene u vezi sa brigom o deci, porodici, kući, kao i neplaćeni rad muškaraca. Piše i da će žene koje nisu zaposlene, a obavljaju neplaćene kućne poslove, imati pravo na zdravstveno osiguranje. Ovaj zakon ne „uništava porodične vrednosti“, već obezbeđuje ravnotežu između porodičnog i poslovnog života, ali i doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti.
U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što jesu, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni.
Zato što želimo da živimo u društvu u kome žene i muškarci, devojčice i dečaci imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade, razvijaju se i napreduju, zato što znamo da je takvo društvo preduslov za ekonomski razvoj i bolji život, spremni smo da odlučno branimo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da zahtevamo njegovo dosledno sprovođenje.
